Ko se širi nije dobar

Muški društveni fenonemi su svakakvi samo nisu fenomenalni. Gde god da se okrenem, gde god da krenem, u koji god prevoz da uđem ili kojom god ulicom da prošetam ja obavezno naiđem na bar jedan, da prostite, isprdak nekog nefenomenalnog muškog fenomena.

Muškarci izrazito vole da se šire po tramvajima, po autobusima, po avionima, po brodovima, po vozovima, po ulici i galaksiji. Vole da divljaju i budu hiper motorni motoristi gde god da su, jer ipak važno je samo da su na visini svog životnog zadatka kao patrijarha s mačo dodatkom. Zapravo, od svoje rane socijalizacije muška i ženska deca se indoktriniraju ideologijom o širenju i vladanju svega što je muško i što na nekakvu muškost miriše. Pa se tako dečaci od 4 godine npr. uče da stežu bicepse, skaču i viču mafija, dok se devojčicama ispira mozak kako nije nimalo lepo da sede na javnom mestu raširenih nogu, već skupljenih ili prekrštenih. Primera je bezbroj, ali poenta je da upravo taj dugostvarani i strogo čuvani koncept muškosti, koji pretpostavlja muškarca petla i ženu kokošku, objašnjava ovaj fenomen muškog širenja.

Kada malo intenzivnije probistrim svakodnevne slike s ulica grada shvatim kako muškarci po ulicama Beograda hodaju na način koji je proporcionalno nasilan načinu na koji uđu u 29-ku i nonšalantno zauzimu pola trole i tripuju vladavinu ulične patrijaršije na relaciji- Breglanička/Terazije. Jer ipak ne ide da se gromadni Zevs gura i sabija po prevozu k’o neka Afrodita. Samo mu još fali da ga neko izvaćari pa da i bude k’o prava boginja lepote. Vala ne ide ni da vrcka po ulici ili da se skuplja k’o kakva žena. Ako si muškarac hodaćeš i sedećeš k’o vojvoda, k’o paša, k’o sultan bokte. Tako da između uličnog širenja koje obično prati okretanje, dobacivanje, zviždanje, urlikanje i širenja nogu po javnom prevozu tipa Moram sesti na 3 mesta jer kad mi se telo skupi muda trnu smesta linija je tanana. Pritom, nemojmo zaboraviti da je javni prevoz javni prostor koji je izrazito zatrovan seksualnim nasiljem, čije su žrtve isključivo žene[1] . Npr. kad bismo se odlučile da napravimo istraživanje, i da pitamo random 500 korisnica javnog prevoza, bilo gde u svetu, da li su doživele neki vid seksualnog nasilja u javnom prevozu garantujem feminizmom (to mu dođe k’o životom da sam garantovala) da će ako ne svaka, onda sigurno svaka druga ispitanica reći da je bar jednom za života bila štipkana, pipkana, gledana i ’’šmekana’’ od strane nepoznatog muškarca u nekom od javnih prevoza.

Međutim, ni to nije dovoljno da poentiramo.

Uvek mi je važno da pored žene u sebi, čujem žene oko sebe. Ćaskajući sa svojim saborkinjama na ovu temu, i na moje pitanje da mi kroz jednu rečenicu dočaraju kako one vide bahato širenje muškaraca po trolama, tramvajima, autobusima dobila sam vrlo brze odgovore koja daju vetar u leđa mojoj tezi da tesna muda u tesnim pantalonama naš život čine tesnim.

Ja sam jednom to pitala drugara- kog sam srela u troli- a on je rekao da mu muda stežu pantalone Sanja

Muškarci su svakako osvojili ceo svet, pa što ne i prevoz. Rade to svuda, ne samo u prevozu. Uvek mora da se širi, i ramena što šira, i da se mlatara rukama… Milena

Ja ih slušam i mislim se naglas: .. Ah, što volimo što mislimo isto!’’

Nego najvažnije od svega je šta Mi da radimo s tim nimalo fenomalnim fenomenom? Kako da ih skupimo svaki put kad se tako bahato rašire i umanje nam prostor?

Prijatelju, a da se ti skupiš malo, ono, čisto da i ja udahnem vazduha? ili

Oprosti momak, aj’ skupi noge muda su ti se rasula po dvae’s šestici ili možda

Izvinite, gospodine da li možete samo malo da se pomerite i ja bih da sednem ako nije problem. Hvala!

Ja sam žena varijanta 1–2. Reskiram da postanem manifestna žrtva fizičkog nasilja. K’o i svaka žena na ovoj planeti svakako sam latentna od glave do pete. To je sve što mi je doneo koncept muškog širenja nogu i ramena na svakom ćošku i u svakoj prilici.

Da se borimo? Normalno! Pa kako?

Tako što ćemo da vičemo i opominjemo, tako što ćemo da kažemo NE svaki put kada neko poželi da naš prostor učini nebezbednim, nesigurnim i neslobodnim!

Borba sestre, borba traje!

[1] I devojčice su žene!

Autorka teksta: Minja Marđonović (100glava Aždaja)