Život je neshvatljivo čudo, jer se neprekidno troši i osipa, a ipak traje i ostaje.

Život… Mnogi su pokušavali da opišu šta je suština života. Ali ipak, svako od njih ima svoj ugao gledišta na život. Za neke od njih, on je težak, surov i nemilostivan, i to oni uzimaju zdravo za gotovo i čekaju na sudbinu da odigra svoju ulogu. S druge strane, tu je druga polovina ljudi koji život shvataju kao izazov. Za njih je život šaren, sladak, iako imaju uspone i padove, oni to posmatraju kao uspeh. Ako mene pitate, život je lep, ali ne i uvek lak. On je takođe pun problemima, i ti problemi su rezultati toga da izazvov dođe u sukobu s hrabrošću. Ta borba je melem koji čini bol podnošljivim. Daje nam šansu da vidimo u stvari koliki smo mi borci, i bez obzira koje rezultate dobijemo, mi nastavljamo da živimo.

Život je veliko čudo! Ali ono čudo kada dođemo do određenog rezlutata, bilo da je pozitivan ili negativan, trebalo bi svako da to posmatra ’’to čudo’’ kao uspeh; da se dobije pouka od toga, da se od svojih uspona i padova nauči za sledeći put i nadati se pozitivnosti. Nije ni čudo što izreka kaže ’’Gde ima života, ima i nade’’. Ali, um je centar svega. On kontroliše naže misli i verovanja. Mi smo krojači svoje sreće i kako mi posmatramo na život, onakvog cemo imati. Uvek treba imati nada i pozitivnosti kako bi nam život to vratio. Bez obzira na privremene padove, treba biti hrabar i videti onu svetlu stranu života. I ako se nadjmo u mracnom tunelu, ne trebamo misliti na tu tamu, jer je to trenutno. Trebamo misliti na onu svetlost koja nas čeka na kraju tunela. U životu je isto tako. Ne znamo kada ćemo i kako ćemo nešto dobiti, ali trebamo znati da on ide dalje i da ponekada one šanse koje nam pruži, i ako mi ne prihvatimo, da se nikada ne vrate, a ipak moramo ići dalje i tragati za novim. Čovek koji ne greši on nije živ čovek. Greške su najbolji njegovi prijatelji. Oni mu daju moć i snagu da nastavi dalje i bude uspešniju ono što radi. Lepota života je različita, u zavisnosti koje ga oči posmatraju. Sada se ponovo vraćam na početku, um upravlja kako čemo posmatrati život. Da li ćemo gledati onu tamnu stranu ili onu drugu koja je svetlika, lepša, pozitivnija, gde je moć u nama a ne u ono što se desilo u prošlosti. Da, loša ili dobra prošlost su svakako deo života ali ne i ceo život. Zato je zivot trajan bez obzira koliko se on osipa i troši, on se na neki način nadohnađuje, popunjava i traje.

Život je tako jednostavan, a ipak mnogi ljudi žure i propuste šta žele da postignu u životu. Ne treba se žuriti, treba ići korak za korakom. Svaki korak treba da bude pravilno planiran pre nego što se pokrene. Ja idem na tome da život bude meni veoma jednostavn za razliku od drugih ljudi, a da li znate zašto? Život je da se uživa, da se borimo, smejemo, tugujemo, placemo, radujemo se… jednom rečuju bez obzira šta god mi uradili s život on ipak mora da tece dalje. Moje pitanje je sada, kako vi posmatrate zivot?

Like what you read? Give D&D a round of applause.

From a quick cheer to a standing ovation, clap to show how much you enjoyed this story.