Kada dela govore reči su suvišne

Vekovima u nama živa stara poslovica koja kaže da ‘’dela govore više od reći’’. Ponekad što osoba govori nije usklađeno sa onim što osoba čini, svi ćemo pre poverovati u njenim delima, nego u izgovorenim rečima.U našim sećanjima uvek su duboko urezana memorije naše prve ljubavi, pre radosti, prvog poljubaca, prva suze i ljubavne jadi. Prva ljubav je jako lepa, ali ponekad ume da bude I jako bolna. Moja prica, na prvi pogled, mozda I izgleda da je bolna, ali upak je jedinstvnena za kojom bi puno ljudi dali sve da je dožive.

Sarajevo, grad moje prve ljubavi. Eros, zajedno sa magičnom melodijom grada, su svoje strele bacilli na Adbulu i mene i ljubav se dogodila. To je bila ljubav na prvi pogled. Šetali smo po kiši, snegu, i vetru. Prolaznici su sa toplinom u očima gledali u nas dvoje. Voleli smo se sve dok naši roditelji nisu saznali za našu ljubav. Iako je naša ljubav bila veoma snažna, religija i tradicija su osudili da mi nismo jedan za drugog, da nasa ljubav nije dozvoljena I blagoslovena. Plakali smo danima. Razmišljali smo da pobegnemo negde daleko, tamo gde niko neće suditi našu ljubav. Ali, pre nego da ostvarimo nšs plan, njegovi roditelju zajedno sa njim, su se iznenada odselili. Nisam cula o njemu danima, nedeljmama, mesecima… Ja i tuga samo bili najbolji drugovi. Nije ni rekao zbogom, niti mi je pisao da makar znam da je dobro I da je srećan gde god daje. Jednog lepog kišovitog dana ja i Sarajevo smo se ponovo sreli. Memorije su jednino bile prisutne. Na klupi, pored stare lipe, sedeo je jedna dečko. Pomislila sam da je on ali sam nisam veroval svojim ocima. Nastavila sam da slusam melodije Sarajeva. Od jednom čula sam da neko doziva moje ime. Bio je to njegov glas, bio je to moja Abdulah. Nisam mogla da verujemo svojim očima. Vratio se kako bih ispunili naš plan. On je pre svega prihvatio da ode bez pozdrava jer je to bio jedini način se od naše ljubavi privremeno odvoji, i vrati se zauvek. Nije se pozdravio zato što nikada I nije bio kraj. Našao je posao u zemlji preko okeana i vratio se po mene. Rekao je da nisu postojali reći da objasni zašto je to uradio, nego je hteo da jednostavno nas dvoje budemo zajedno, iako je to bila cena naseg fizičkog rastanka na nekoliko meseci. Samo fizickog, jer nas dvoje smo uvek bili jedno drugom u mislima.

Kad se dvoje vole, daljina ih ne može rastaviti. Ljubav na kraju uvek pobeđuje, ona ne poznaje religiju, tradiciju ili boju koze. Planetu poseduje jedan lanac koji se zove ljubav. Ona ponekad ine zahteva da reči poput ‘’volim te’’ budu izgovorene, već zahteva dela koje dokazuju tu reč.

…u sećanje na Romeo i Julija iz Sarajave, gde ni rat, mržnja ih nije mogla rastaviti. Pocivajte u miru, vi ste simbol ljubavi za mene.