VATROGASAC? HI HI!

Kad bi neko pomenuo vatrogasce, obavezno bi sledio komentar koji je izazivao buru smeha. Ne shvata ih narod ozbiljno dok im ne bukne vatra pod guzicom. A onda: jao i pomagaj!b Tako se niz godina niko nije ni setio vatrogasaca, sem u par navrata kad je gorela Peščara i nekoliko kuća. Sve do prošlog leta, kada su požari buknuli na svim kontinentima. Odjednom su momci sa šmrkovima i šlemovima svima postali dragi. Eto ih u TV emisijama, dnevnim novinama, časopisima, čepi im se i kurta i murta. Te naši hrabri momci, te požrtvovani, te spretni i bla bla bla. A do juče bi nadmeno prolazili pored istih, kao da ih nema. Nešto slično ko i s komunalcima. Da njih nije, grad bi opojno mirisao i bio bi leglo raznih zaraza. A prilepili im ime djubretarci. Tako ti je to u svetu ufuranih ništavila.

Živeo davno u gradu Vršcu lep čovek, poznat po nadimku Nele. Lep, a vatrogasac, da ne poverujes. Uobražene gospođe i gospođice padale su kao kruške kad ih on pogleda ispod šlema krupnim crnim očima. Zaboravljale su na to šta moral nalaže i završavale u Neletovom zagrljaju. Ali postoji jos jedna zavrzlama. Nele je posedovao dozvolu sportskog pilota, pa one dame koje su dizale nos kad prolaze pored njega u vatrogasnoj uniformi, završavale su kao noćne leptirice, kad bi ga srele u koži pilota.

Jer, kao što su nekad žene padale na oficire i železničare, dođe vreme kada su piloti visoko kotirani što se tiče ljubavisanja i dobre prilike. Kako god okreneš, Nele je uživao. Jednom prilikom dođoše na aerodrom buduće učiteljice. Povodom nekog od državnih praznika učenice su obilazile znamenita mesta. Nele, koji u žurbi nije stigao da presvuče vatrogasnu uniformu DVD, muvao se oko svoje ptice letilice. Pilot, a vatrogasac, kraičkom oka snimi kako se jedna crnka i jedna plavuša kikoću i gurkaju, pa čak i komentarišu: “Šta, da neće ovaj smotani vatrogasac da nam pokaže panoramu, hi hi?”

Mic po mic, stigoše i one na red da se ukrcaju. Nele im pomaže da se smeste i uz osmeh im požele dobrodošlicu i ugodan let. Kad odoše nebu pod oblake, nastaše zaokreti, propadanja i ostale vratolomije. Dve nadmene gospođice od rumenih , postadoše bele kao list hartije. Prestaše da se kikoću i podsmevaju, latiše se crnih kesica, pa skoro i dušu ispustiše. Molile su Boga da se što pre završi ovaj nebeski izlet. Dok su se iskrcavale noge su im klecale, a na suknjicama se lepo videle fleke sumnjivog porekla. Nele im se ljubazno nasmešio i rekao:” Nadam se da ste uživale, lepe moje dame, sad znate kako vozi smotani vatrogasac.”

Like what you read? Give Sonja Radivojević a round of applause.

From a quick cheer to a standing ovation, clap to show how much you enjoyed this story.