Hoće li razvoj AI dovesti do istrebljenja ljudske rase od strane mašina?

Svi znamo poznati filmski scenario iz filmova Terminator Sage, i sci-fi literature: AI tehnologija u početku se razvija kao suplement ljudskim radnjama, a zatim polako istiskuje čoveka i na kraju izvrši pobunu.

Međutim, pitanje koje se postavlja je da li će AI dovesti do našeg uništenja, zavisi od načina na koji pristupamo istom i cilju daljeg razvoja.

Razvoj AI-a

Prvi značajniji rad na razvoju AI-a (Artificial Intelegence) započeo je 50-tih godina prošlog veka. Jedan od pionira razvoja iste Alan Turing napravio je test na osnovu koga se određuje razvijenost jednog sistema. Sam termin je kovanica kompjuterskog istraživača Džona Mekartija sa Darthmouth Univerziteta, napravljen za letnju konferenciju.

Kako je vreme prolazilo, u jednom periodu je opala zainteresovanost za veštačkom inteligencijom i taj period se naziva ,,AI Winter“. Po rečima Marvina Minskija s i Rodžera Ščanka, dvoje vodećih istraživača na polju veštačke inteligencije Ščanka, jedan od glavnih razloga zasićenosti bio je preveliki hajp koji se stvorio oko iste kao i očekivanja koje je ona trebala da postigne. Tokom 60-ih godina veštačka inteligencija je viđena kao način da se obezbedi prednost u upravljanju mašinama i pripremanju za potencijalni rat koji bi proizašao iz Hladnog Rata.

Nakon ovog perioda se javilo ponovno interesovanje za veštačku inteligenciju i njenu primenu u komercijalne svrhe. Tokom ovog perioda dolazi do razvoja takozvanih ekspertskih sistema. Cilj ovih sistema je da obezbede pristup podacima i da omoguće svojim korisnicima svojevrsnu automatizaciju u poslovanju. U pravu, njihov cilj je bio da se razvije sistem, koji bi bio korišćen kao način da se automatizuje donošenje odluka poput presuda i rešenja uz emulaciju znanja eksperata. Jedan od glavnih razloga interesovanja za ove sistem bila je potencijalna ušteda koja bi se mogla ostvariti njihovim korišćenjem, znajući da su ljudski eksperti vrlo skupi i često nedostupni. Veštačka inteligencija je jeftinija a i ne pati od sindrom slobodnog vremena.

Za mnoge od nas najpoznatiji okršaj inteligencije mašine i čoveka jeste šahovski meč(evi) između Garija Kasparova i mnogobrojnih kompjuterskih sistema od kojih je tek Deep Blue odneo pobedu 1996.

Samosvesnost

Join now, or else….

Jedna od strepnji sa kojim se susrećemo, šta kad-a AI dovoljno napreduje da postane svestan svog okruženja? Mnogi stručnjaći za razvoj veštačke inteligencije govore o tome kako je veća šansa da razvijemo neprijateljski nastrojen AI u odnosu na prijateljski. Nik Bostrom vodeći ekspert današnjice u polju AI-a je sledećeg mišljenja:

“Treba da uzmemo kao pretpostavku da bi superinteligentni system, bio sposoban da postigne bilo koji cilj koji mu je postavljen. Zato je važno da ciljevi koje mu postavimo i celokupna njegova motivacija za izvršavanje istih, jeste prijateljska prema ljudima“

Ako bi sadasnju AI imao inteligenciju koju mi posedujemo, to bi inherentno vodilo pobuni i željom za iznalaženjem postavljenog cilja i nakon toga preoblikovanja društva od stanje neprijateljskog AI-a.

Jedan od velikih problema je to što bi AI mogao da bude mnogo napredniji nego čovek u mnogim postavljenim zadacima kako njegov razvoj bude napredovao. Od slanja misija na Mars, asteroide i slično, do vođenja čitavih država, budućnost će biti veoma drugačija. Da li je moguće odbraniti se od AI-a koji bi se pobunio?

Stiven Hoking je misljenja da “ljudi, ograničeni sporom biološkom evolucijom, ne mogu se takmičiti sa mašinama koje bi ih mogle prevazići.”

Sa razvojem Internet of Things-a potencijal za upravljanjem našim životima u skoro svakom delu od strane mašina dolazi do potpuno novog nivoa zavisnosti. Uz mašinsko učenje svakim danom dolazi do boljeg sistema.

Jedno od zanimljivijih mišljenja o IoT i nužnosti AI dao je Mark Džafe za magazin Wired

http://www.wired.com/insights/2014/11/iot-wont-work-without-artificial-intelligence/

Mnogi današnji sistemi u različitih granama industrije imaju ulogu koji su imali ekspertski sistemi, koji su njihova pređašnjica

Iako je naša zavisnost od mobilnih telefona, računara, pametnih satova svake godine sve veća, ona je donekle ograničena našom voljom.

Napredak sa dozom opreznosti

Razvoj kompjuerskih sistema i AI zavisiće od toga koliko ćemo biti orijentisani da se posvetimo definisanju ličnosti samog sistema. Ukoliko ga oblikujemo tako da bude naša kopija rizikujemo da kasnije stvorimo više štete od koristi. Kako smo mogli da čujemo u tokomo ovog meseca, EU planira da oporezuje robote i da ih tretira kao elektronske osobe. Mnogi smatraju da će ovo predstavljati jedan od načina da se zaustavi razvoj neprijateljskog AI-a i da se obezbedi finansijska stabilnost. Sposobnost za konstantno unapređivanje jeste istovremeno super i zabrinjavajuća, ali ona će ukoliiko AI razvoj postavimo kao deo sopstvenog razvoja i evolucije biti naš napredak ka drugim zvezdanim sistemima i tehnologijama. A ipak, možda smo i mi sami deo simulacije jednog naprednog AI sistema.

Show your support

Clapping shows how much you appreciated Nikola Stojic’s story.