Zvezdica u tebi

Stojim na bini, imam tremu. Još uvek su navučene zavese.

Čujem aplauz, čujem milione aplauza kao jedan, pokušavajući da načujem njen. Gledam na metar ispred. polako, seti se, seti se, spirala, skok, dupliokret desno, pa kreni..i pojavljuje se štrafta svetlosti koja se širi, levo i desno ispred mojih stopala, I ja, zbunjeno, u pokušaju da joj pronađem početak, idem duž nje, sve dalje od stopala, prateći je po podu do- vreme je. pokloni se, pokloni se. Poklon I napad sreće. Ostatak razgovora bila sam u polufinalu solista ruskog baleta. Nisam se kvalifikovala za dalje, ali mi je mama donela buket belih baštenskih ruža.

,, U sedam krećemo, pre doručka. Ješćeš već nekad’’, čujem ga iako to nije pisalo na ceduljici buketa.

Kasnije ću sipati vodu u vazu.

Like what you read? Give Anita Erker a round of applause.

From a quick cheer to a standing ovation, clap to show how much you enjoyed this story.