Прелива ли се?

Инспирисан песмом :

https://www.youtube.com/watch?v=wRkyG5WfZsY

(препоручујем уз читање)

Шта ако она коју волиш заволи другог? А волела те, колико и ти њу. Можда и више него што знаш или што је знала да ти покаже. Ипак, твоја љубав није плод, никаква последица њене љубави. Никад нећеш сазнати да ли је њена љубав последица твоје љубави. Мислиш ли да је то важно у овом тренутку? Хајде да пређемо преко тога. И шта ако једног дана сазнаш да воли другог? Неко ко ти је све сруши ти све. Лако је бити ударен од непријатеља, издан од пријатеља, разочаран од породице… Кажем лако, у односу на губитак љубави. Јер непријатељ те удара зато што је непријатељ. Пријатељ те издаје зато што је човек, несавршен, сујетан, слаб, суштински мановит. Породица те разочара зато што очекујеш више него што треба. А зашто она коју волиш заволи другог? Необјашњиво, зар не? Зато кажем лако , јер необјашњиво у корену ће остати необјашњиво и у стаблу и гранама. А љубав је необјашњива. Зашто те је заволела? Због лепоте, доброте, памети, хороскопа? Не, то је и даље исто. Или, ако се љубав мења без обзира на узрок, опет је необјашњива. А она сада воли другога. Ко је он? Интересује ли те? Како неко тако непостојећи у твом универзуму толико утиче на твој живот? Бог ли је? Не, човек. Каква туга. Запиташ ли се о сврси живота? Улазим предубоко, знам, али таква је инспирација.

Гледам те и видим твоју љубав према њој. Чиста, искрена, надахњује. Испуњава ме љубављу. То је чудо љубави. И гледам њу и њену љубав према њему. Чиста, искрена, надахњује. Оплемењује нам свет. Зашто онда туга? Има ли логике? Слике су пуне љубави. Видим Ђота како слика, видим Бокача како пише, видим Петрарку како пева. Ове љубави их инспиришу. Ал’ нека им нико не каже да су те две слике са истог платна. Збуниће се, видеће тугу.

Како је лако разорити светове. Зато и не чуде мржње, ратови, сујете, када две чудесне љубави доносе толико туге. Шта ли је та љубав? Како она, која је толико волела, воли њега? Шта ти преостаје? Не вреди да се бориш. Сујета, мржња, освета да, али нема више борбе за њену љубав. Сломљен си. Очи ти показују како губиш нит. Беспомоћан сам док те гледам тако беспомоћног.

Како? Како? Како? Какво лудило у твојој глави. Питања има милијарду. Главно је „Како?“. После тога иду и кад, и где, и… Ма не знаш више ни о чему мислиш. Почнеш на једној страни маште а завршиш на осамнаестој страни илузије. Јер како? Улазиш дубоко, немаш где. Враћаш се исконској спознаји природе човека. Воли те. Све би дала за тебе. И то иде, нема проблема. Нема препрека између вас, нема недоумица. Она је жена твог живота, а ти си човек њеног. Људи вас воле заједно, уносите им светлост у животе. Ваша љубав покреће светове. Суђено је. Или је Бог тако одредио, или Амор, или звезде…како год хоћеш. Долазимо до кључне тачке. У ком тренутку њена љубав према теби престаје, а према њему настаје? Јел то иста љубав? Прелива ли се? Или она у себи има милион љубави? Да ли је њена љубав према њему узрок престанка њене љубави према теби? Бољи ли је? Не мора да значи. Да вредност привлачи љубав, већина никад не би била вољена. Неизбежно, долазиш до питања до којег свако долази. Да ли те је волела? Пре ће бити да није, закључујеш. Јер човек тежи сређеној слици света, а у то се уклапа да те није волела, а сад воли другог. Никако није логично да те је волела, па сад заволела другог. Зашто? Јер ако је тако, изгубићеш веру у љубав. Сви ћемо је изгубити, ја први! Шта смо ми без вере у љубав? Мрави амазонске прашуме из деветог века. Баш то. Нико, нигде, никад.

Схватио си. Никад те није волела, била је најбоља глумица на свету. Браво геније. Само, не иде ти у прилог што ја знам да те је волела. Данима сам гледао како те воли. Била је то љубав о којој сам читао по средњовековним причама. Иста она коју сам гледао по двадесетовековним сапуницама. Иста она коју сам сањао по старовековним сновима. Јер снови који сањамо често нису наши, рече највећи српски писац свих времена. Дакле, осећао сам њену љубав према теби како уноси срећу међу људе с којима сте проводили време. Сећам се, бејах завидан. Зависти се разликују. Има оних који бејаху зависни што немају то што имате ви, чекавши да прекид ваше љубави докаже да је она маркетиншки трик. А има и оних који су били завидни што немају то што имате ви надајући се да ће и они једног дана имати то. Међу другима сам ја. Ах како сте били срећни… Како су вам се осмеси спајали у љубав. Веруј ми, стварно те је волела. Потписујем.

Смем ли да потпишем? Наравно да не.


Originally published at dmilenkovic.wordpress.com on September 17, 2011.

Show your support

Clapping shows how much you appreciated Dusan Milenkovic’s story.