Ćao svima. Odavno imam nameru da napišem jedan ovakav članak, ali nikako da mi se ukaže prilika i ugrabim malo slobodnog vremena, sve do sada.

Prošlog meseca ukazala mi se prilika da poslovno boravim nekoliko dana u Zrenjaninu, gradu koji me je oduševio. Zbog čega, pitate se? Pročitajte u nastavku.

Subota kasno veče, zvoni telefon, dok ja sedim i gledam neku emisiju. Razmišljam, da li da se javim ili da iskuliram. Prođe mi misao, možda je nešto važno ili hitno, stoga odlučujem da se javim. Kad ono “Vlada — Firma”.

Zove mene šef, kaže mi, moramo da odemo do Zrenjanina, da ugovorimo jedan važan posao. Pitam ga, da li je zaista neophodno da idem i ja, jer su drugi ljudi u firmi to uvek radili umesto mene? Kaže naravno, pošto je ovo veći projekat, ti to najbolje možeš predstaviti našim budućim klijentima, potreban si firmi. Reko, dobro, kad se već moram, idem. Kada putujemo? pitam ja, kaže u ponedeljak rano ujutru.

Nedelja. Naravno, prvo što sam uradio pre samog puta, bilo je da proguglam kakav je to grad, kakve su cene, gde da nađem smeštaj i naravno šta mogu da pogledam u slobodno vreme od zanimljivosti koje grad nudi.

Posle kratkog googlanja za smeštajem, naišao sam na jednu zanimljivu stranicu, odnosno, web sajt apartmanizrenjanin.rs preko kojeg sam u svega par koraka uspeo da rezervišem smeštaj. Reko super, najbitnija stvar je upravo rešena, sve ostalo ću završavati u hodu. ☺

Ponedeljak. Jutro je, odlažući sat po pet minuta kako bih malko duže spavao, ustajem, na brzinu se spremam, jedem, pijem kafu sreća što se nisam sav ispolivao koliko sam jurio. ☺

Sedam u kola i palim. Usput sam pokupio dvojicu kolega da se ne cimamo svi posebnim kolima kad već možemo o jednom trošku. Od Subotice do Zrenjanina put je bio ok. Nije bilo preterano toplo jer smo krenuli rano ujutru, tako da nas toplotni talas nije zahvatio. Vozeći tako primećujem koliko je naša Vojvodina ravna i koliki potencijal naša zemlja ima, što se tiče poljoprivrede. Džabe mislim se, naši ljudi to ne uviđaju, tek kad dođe neki stranac pa pokupuje sve, onda ćemo da se češemo i pitamo gde nam je bila pamet.

Nakon par sati lagane vožnje i sa jednim stajanjem da uzmemo osveženje, ulazimo u Zrenjanin. Mogu Vam reći da saobraćaj uopšte nije gust i da smo svuda vozili bez problema i zastoja. Pošto živimo u dobu tehnoloških čuda, verovaćete mi da nas je navigacija odvela na preciznu adresu firme (tačno ispred vrata) sa kojom smo išli da ugovorimo posao. Ljudi su nas dočekali, malo je reći, odlično.

Posle par sati razgovora, uspeli smo da završimo jedan deo posla, gde smo se pritom dogovorili da ostatak dana odmorimo, pa da ostale stvari rešimo sutra. Nakon izlaska iz firme, upućujemo se prema našem smeštaju — Apartmani Zrenjanin. Još jednom, hvala onom ko je izmislio navigaciju, ha ha ha. Prilikom dolaska na adresu, ono što mi nije palo na pamet da pitam prilikom rezervacije smeštaja je, gde ja da parkiram auto. Misao parkiranja sam totalno ispustio iz misli. Kako se ispostavilo, to nije bio nikakav problem, jer se uz svaki iznajmljen apartman dobija posebno parki g mesto. Da li je to ok? To je sjajno!

Prilikom ulaska u objekat, prolazi se kroz dugačak hodnik, iz kojeg se dalje ulazi u posebne apartmane. Ljudi moji, ja sam se iznenadio, šta se sve za 30€ može dobiti. Apartman je imao hodnik (poseban od onog iz kog smo ušli), kupatilo, dnevnu sobu, trpezariju i spavaću sobu. Celom površinom prostora, nalazio se parket prekriven sa čupavim tepisima. U kupatilu se nalazila velika tuš kabina, lavabo i sva sredstva za održavanje lične higijene, a pritom sam imao čiste i mirisne peškire. Veliki + od mene za ovo, da sam znao ne bih nosio svoje.

Trpezariji su se nalazili sto sa stolicama gde ste mogli na miru jesti nešto što sete poneli, jer nije bilo kuhinje gde bi moglo da se kuva, što je po meni skroz ok jer nemam problema sa kupovnom hranom. U dnevnoj sobi nalazila su se fotelja, trosed i četvorosed, svi ukombinovani uz mali sto. Na zidu se nalazio ogroman LCD TV, sa kablovskim programom. Diskaveri mi nije nedostajao, +! Celim apartmanom hvatao sam pun signal wifi interneta, koji je brz a pritom besplatan, što me je u neku ruku iznenadilo, jer se ne plaća dodatno. U spavaćoj sobi, nalazio se veliki bračni krevet na kome sam spavao kao beba. ☺ Eh, da, umalo da zaboravim, prilikom čekiranja u Apartmane Zrenjanin, dobio sam vaučer za doručak u jednom obližnjem restoranu.

Naredno jutro, skoknuo sam do restorana (zove se Kafemat) i uzeo neku piletinu sa krompirićima u belom sosu. Ljudi moji, dekoracija je bila takva da mi je bilo žao da jedem, kako ne bih uništio jedno remek delo u serviranju hrane.

Nakon ekstra doručka, a kako je poslovni sastanak ugovoren za popodne, odlučio sam se, da malo prošetam gradom i pogledam znamenitosti. Usput sam pitao nekog prolaznika, koji u tom gradu živi, šta mi je najbolje da pogledam, odgovorio mi je zgradu opštine grada, katedralu, biblioteku, most na suvom (da zaista, Zrenjanin je jedini grad na svetu koji ima most na suvom — naravno niko ga ne koristi…) i još po nešto. Uputio sam se prema navedenom, uspeo sam neke stvari da fotkam tako da ću Vam ih ovde okačiti da i Vi uživate u ovakvim lepotama.

Nastavak čitate uskoro!