Kako su Pišonja i Žuga provozali Teslu.

Gospodine, ponavljao je deran, samo stisnite papučicu gasa, automatik je, da li ste imali iskustva sa automatikom? Niste nikada vozili sa automatskim menjačem?!

Nekim slučajem ili proviđenjem Božijim našli smo se u Bordou, carstvu vinograda i vina, crnog što kao asfalt teče od Pariza, Marseja, Tuluza, Liona ka Atlantiku zajedno sa Garonom i dušom žirondinaca koje ne mogu da se otrgnu od voljene reke, mutne od otopljenih snegova, od iščupanog drveća i odvaljenih bregova, mutna od snova kardinala Rišeljea, Lalanda od Fronsaka, Sirana de Beržeraka…

I opet nekim slučajem se Imre prijavio na test vožnju elektromobila Tesla, i kao da je i naš pokojni zemljak začuo vapaj, ako sada ne uspemo da ga provozamo nikada u životu nećemo uspeti, iako Imre ima još dosta dana i dosta kobasica ispred sebe, a ni zube čak nije menjao, sve je to delovalo neverovatno, kao dečački san Pišonje i Žuge koji ne mogu ni na more pa moraju konačno da stvar preuzmu u svoje ruke, i uslišio našu molitvu, uslišio! Da ne veruješ!

To se dogodi ili ne dogodi! A, eto, dogodilo se.

U subotu tačno u 13 časova smo se parkirali ispred parkinga predstavništva Tesle u Bordou, u oblasti jezera, i kao dečačići sa praćkom i punim džepovima klikera počeli da obilazimo izložene modele, lepota za oči, oblik, izgled, savršenstvo.

Iako nisam neki zaljubljenik u automobila, ne skupljam sličice Ferarija i Maseratija, niti znam da oponašam zvuk Poršea Karere, ali prilika da učestvujem u ostvarenja Imretovog sna mi je bila izazov koji sam morao da prihvatim i podržim.

Mladić, od svojih 25 godina nam se predstavio kao naš vodič i suvozač, začuđen kako to da jedan Mađar, pošto Imre ima mađarski pasoš, i jedan Srbin, to jest ja, imaju nešto zajedničkog, pa zar još negde osim u Belgiji postoje ljudi koji žive zajedno, a ne vole se, piju zajedno pivo i jedni o drugima pričaju sve najgore, a da se ne pokolju uz put, zar je to još uvek moguće? I zar ta gorka belgijska čokolada ne deli ljude među sobom pelinom kakaa? Zar još postoje ljudi imuni na mržnju?

Ali mi smo ga zasuli pitanjima, ne dozvoljavajući mu da nas zbuni, koliko ima konja ovo čudo, kako se koristi ključ, da li ima menjač, koliko ima brzina? A on, kao da je jedva čekao ta pitanja iz oblasti koju je naučio naizust, model S postoji u dve varijante 90P i 100P, sa 460 i 600 KS, i sa 420 i 600 pređenih kilometara sa jednim punjenjem baterije! I još brže bi nastavljao, ne dozvoljavajući nam da se ubacimo u međured, zimsko grejanje automobila koristi samo 20% ukupne energije, a ne 50% kao što vama izgleda! Iako on ne zna da je kod nas temperatura tokom zime -20C, a ne kalifornijskih +45C, 360 dana u godini niti 0C tokom zime kao što je na obalama Atlantika i obalama Garone, na autoputu od Fronsaca do Arkehona ili Bajonea, gde samo kiša i vetar podsećaju na zimu i mračne vode Garone ispod kolona Pjetrovog mosta pričaju o ljubavima Siranovim.

Gospodine, ponavljao je deran, samo stisnite papučicu gasa, automatik je, da li ste imali iskustva sa automatikom? Niste nikada vozili sa automatskim menjačem?! Samo pritisnite papučicu gasa, a levu nogu ostavite slobodnom, da ne radi ništa, i polako puštajte gas auto će krenuti, ponavljao je deran.

Monitor od 7'’ glavna je upravljačka jedinica Tesle, a na njemu možete videti podatke o svim prethodnim vožnjama i navigaciju!

A ja sam pametov’o sa zadnjeg sedišta, a šta troši ovaj? Pa električan automobil troši električnu energiju, deklamovao je deran sa francuskim akcentom, a koliko može da pređe sa jednim punjenjem, vadio sam se ja, pa sa jednim punjenjem ovaj model S 90 P može da pređe 460 km, dok sa malo skupljim akumulatorom MOŽE DA PREĐE i 600 KM, a koliko ima konja ovaj tvoj pastuv uporno sam navaljivao? 420 KS reče deran pomalo iznerviran, jer sam mu odvlačio pažnju pa nije mogao da kontroliše Imreta, kao Maserati samo što ne riče rekoh ja, ne čuje se baš ništa!

Pa, znate on snagu sa motora bez ikakvih otpora prenosi na točkove, nema menjanja brzina i dodatnih usporavanja, samo ubrzavanje i ubrzavanje, u tom momentu Imre pritisnu papučicu gasa onako slučajno, nenaviknut u velikim radničkim cipelama da vozi luksuzan automobil, što bi mi rekli kao slonče u porcelanskoj radnji, nagazi onu papučicu, a ja se zalepim za zadnje sedište ko taksena marka za tužbu, i u tom momentu shvatih kojom se brzinom Tiranosaurus Reks od 2 tone kretao i sa kojom je lakoćom menjao pravac!

Zver, koja je bila spoj brzine i snage, nečujno se kretala ulicama Bordoa i u naglom luku izlete na autoput, među njoj slične druge vrste, ali već ostarele i umorne stalnom potragom za hranom i sigurnošću, stalnim strahom od snažnijih predatora koji su se u čoporima pojavljivali.

I opet ti ja tu navalim na derana, a zima, šta kada treba uključiti grejanje, koliko onda troši ovaj tvoj Zekan? Nemoj mi samo reći da on ko cigin konj: ako imaš jede seno, zob i slamu, ako nemaš, on ne ište, ne treba mu…pritisnem ga ja čika Jovinim faktima, a on se neiskusno mlad okrenu prema meni i francuskom pantomimom poče da mi objašnjava kako hladnoća ne povećava značajno potrošnju, samo 20%, a ne 50% kao što biste vi pomislili…

U tom, Imre iskoristi njegovu nepažnju i uključi automatskog pilota, zgrabi kameru i poče da se snima kako vozi bez ruku, pomislih da ne bude kao u onom vicu sa Mujom, viđe fato vozim biciklo bez ruku, drugi put opet, vidi Fato vozim biciklo bez ruku, treći opet…, te u zadnjem krugu gura Mujo biciklo i reče Fati, viđe Fato sad ga guram bez zuba.

No, srećom i po nas i po derana, ugledasmo plavce kako stoje sa strane, te Imre prekide svoju euforiju i zgrabi čvrsto volan, ja odahnuh, a i deranu je bilo lakše naročito kada nas je skrenuo sa auto puta i mirnim glasom ponovo preuzeo komandu, vozite nazad u prodajni centar, reče Imretu koji je pažljivo slušao i izvršavao naredbe, zadovoljno se cereći krajem usana, vozio sam bez ruku kliktao je u sebi!

Imre i njegov budući Tesla!
Like what you read? Give Vasa Gavrilov a round of applause.

From a quick cheer to a standing ovation, clap to show how much you enjoyed this story.