Cimer

Ima već nekoliko dana kako spavam na kauču. Vraški je neudobno. Ustao sam sa glavoboljom i pošao prema kupatilu. Usput sam se sapleo o papuče koje sam ostavio na sred hodnika. Kako sam mogao da budem tako neuredan? Odupro sam se porivu da se izvičem na sebe. Ionako ne bi vredelo. Kupatilo je, naravno, bilo zauzeto. Očekivao sam da neću ostaviti ni malo tople vode.

Otišao sam da skuvam kafu. Izvukao sam dve šoljice, sačekao da voda proključa, ubacio dve kašičice kafe. Baš mi se pila turska. Kada sam konačno oslobodio kupatilo i došao u kuhinju, po sopstvenom izrazu lica shvatio sam da mi se ipak pila nes. Zapalio sam cigaretu. Kako bezobzirno od mene! Zar ne znam da pokušavam da prestanem da pušim?

Frknuo sam i otišao u kupatilo. Tople vode, očekivano, nije bilo, a ni pene za brijanje, kad smo već kod toga. Zašto sam morao da stavljam tonu? Oprao sam zube i umio se. Uključiću bojler večeras, zaista nema smisla da to uradim sada, po skupoj struji.

Vratio sam se u kuhinju. Doručak nije bio spremljen. Nisam bio tamo da se upitam zbog čega. Otišao sam do dnevne sobe da bih sklonio posteljinu i tamo zatekao sebe kako sedim na njoj i jedem sendviče.

Kako sam mogao da jedem tamo gde spavam! Naglo sam izvukao čaršav i istresao ga. Složio sam ga i stavio u ormar, zalupivši vrata. Kada pravim doručak napravim ga i za sebe. Ješću u pekari, ionako moram na pijacu.

Dok sam jeo burek, pitao sam se šta li sada radim sam u kući. Nisam više verovao sebi. Dok nisam počeo da živim sam sa sobom, nisam znao da mogu da budem tako nemaran. Čim pojedem ovo vratiću se da pogledam. Posle ću otići na pijac. Osetio sam kako mi nestaje apetit. Nisam mogao da izdržim, morao sam da proverim odmah. Platio sam i izašao iz pekare. Da sam mogao, otrčao bih kući, ali to ne pristaje odraslom čoveku.

Nisam, ipak, izdržao. Čim sam ušao u zgradu, počeo sam da trčim. Kada sam se konačno popeo do poslednjeg sprata, trebalo mi je nekoliko trenutaka da dođem do daha. Pokušao sam da otključam, ali nisam mogao. Pritisnuo sam kvaku i vrata su se otvorila. Bila su otključana. Nisam ih tako ostavio. Uvek zaključavam. Ušao sam u stan što sam tiše mogao. Čuo sam glasove. Jedan je pripadao meni, a drugi Vanji, komšinici sa trećeg sprata. Dopirali su iz dnevne sobe. Nisam mogao da verujem svojim ušima. Već mesecima pokušavam da je nagovorim da dođe na kafu i sada mi uspeva?

Provirio sam. Sedeo sam pored Vanje i prebacio joj ruku preko ramena. Kako sam se samo usudio! Obično nisam tako smeo. Kipteo sam od besa. Ja bi trebalo da sam pored nje.

Izašao sam iz stana da me ne bi slučajno videla. Popeo sam se na krov zgrade. Nadao sam se da će se Vanja brzo vratiti u svoj stan. Možda bih ipak mogao da odem na pijac? A šta ako me neko vidi? Ne bih mogao da objasnim kako sam bio na dva mesta u isto vreme. Bolje je da ostanem ovde.
 Pitao sam se koliko moram da čekam da Vanja ode. Trebalo je da ponesem ukrštene reči sa sobom. Nisam znao šta da radim. Pošto je bilo toplo, seo sam na beton i naslonio sam se na zid do vrata da bih se sunčao.

Probudila me je kapljica kiše koja mi je pala na nos. Zatim je pala još jedna, pa još jedna. Dok sam se razbudio, pljuštalo je. Kada sam ustao bio sam mokar do gole kože. Pogledao sam na sat. Već dva sata sam ovde. Vanja je, valjda, otišla.

Sišao sam do stana i pokušao da otvorim vrata. Sada je bilo zaključano. Izvadio sam ključ iz mokrog džepa. Nadao sam se da neće da zarđa. Oprezno sam ušao. Nisam čuo glasove. Ni ja nisam bio tu.

Otišao sam u kuhinju da stavim čaj. Iznervirao sam se kada sam video neoprane čaše u sudoperi i punu pepeljaru. Otvorio sam kantu za smeće da bih je istresao i onda sam ugledao nešto što me je razbesnelo više nego bilo šta pre toga. Iskorišćen kondom. Odjurio sam u spavaću sobu i tamo zatekao rasturenu postelju. Bes mi je dostigao belo usijanje.

Izvukao sam suvu odeću iz ormara, presvukao se, pa odneo posteljinu na pranje. Oprao sam sudove i pospremio sav nered koji sam napravio. Izvukao sam ključ iz brave. Kada se vratim, čeka me jedno vrlo neprijatno iznenađenje.

Čuo sam kako otključavam vrata. Skočio sam sa kauča da bih sebi priredio odgovarajući doček. Tresao sam se od besa. Prvo sam upao u svoj prostor, jeo svoju hranu, izrabljivao se da bih potom samom sebi zabio nož u leđa. Više nisam hteo da se trpim. Prišao sam i udario se pesnicom u lice. Delovao sam iznenađeno, a po mom izrazu lica, zaključio sam da me je bolelo. Bilo mi je drago zbog toga. Pokazao sam na vrata.

Nisam hteo da izađem. Opet sam udario samog sebe. Ponovo sam pokazao na vrata. Ovaj put sam postigao ono što sam hteo. Istrčao sam iz stana. Likujući, zaključao sam. Bilo mi je svejedno šta će biti sa mnom. Neka me i vide, poricaću.

Hteo sam da proslavim. Otišao sam do kuhinje i izvukao flašu crnog vina iz frižidera. Sipao sam ga, i prišao sam prozoru. Posmatrao sam kako se udaljavam od zgrade. Još je padala kiša. Nadam se da ću dobiti upalu pluća.

One clap, two clap, three clap, forty?

By clapping more or less, you can signal to us which stories really stand out.