Umetnost, to smo mi.

“Jedno oko vidi dok drugo oko oseca”
Paul Klee

Da li je umetnost rezervisana samo za high-class publiku tj. publiku za koju se misli da oseća i vidi šta nam umetničko delo govori ili je ona dostupna bilo kome od nas? Da li ona može u jednom profanom čoveku da pobudi osećanja koja se čuvaju u biti jedne niti njegove podsvesti? Da li, uopšte, umetnost treba razumeti ili joj se samo prepustiti? Kao u priči Čekajući Godoa da li, kada To dođe, shvatimo šta je zapravo umetnost ili umetnost ostaje amorfna kopija kopije stvarnosti sa nekim novim početkom spakovanim u drugi ili ipak isti kraj?

Ispred slike “Splav meduze” u Luvru

Najjednostavniji odgovor za mene staje u jednu reč, a to je OSEĆAJ. Umetnost je za mene osećaj koji nas vodi od ponora do zvezda i nazad, a ponekad i u krug, kao zmija koja sebi jede rep. Od prvog momenta kada sam ugledao sliku Splav meduze, prepoznao sam i prepustio se tom osećaju. I za mene pitanje umetnosti od tada postaje pitanje spremnosti da se u potpunosti prepustimo osećaju koji nas vodi van zone komfora u sasvim jedan drugačiji svet. Da li su to krugovi Danteovog pakla ili samo šetnja Versajskim vrtovima na nama je da u tom momenu osetimo.

Verujem da umetnost nije fensi sto rezervisan samo za elitu!

Da bismo razumeli dalje od okvira nerešene Rubikove kocke, u kojoj smo do sada bili zatočeni bez rešenja (iako ga je oduvek bilo), moramo najpre da upoznamo sebe. A umetnost nam, po mom mišljenju bolje nego bilo šta drugo, daje prostor za to. Kroz ispitivanje “šta je to što me kod ovog umetnika pokreće, šta je to kod ove slike što mi se dopada, šta je to što mi se ne dopada, zbog čega mi se stomak okrene, a oko zacakli kada vidim ovo umetničko delo?!” Rekao bih da je slika neka vrsta ogledala u kojem gledamo sebe.

A za to je neophodno je da provedeš vreme ispred različitih umetničkih dela… da ih osetiš i mentalno opipaš sa raznih strana.

I, kada prođe neko vreme shvatiš da si oduvek imao TO u sebi samo je bilo teže naći izgubljenu nit pomenute biti! Kada počneš da razume(va)š sebe, počneš da razumeš i umetnost.

Ustvari… razumećeš da si umetnost TI!

Fotografija sa izložbe “Anatomija podsvesti” / Foto: Radmila Jeremić

Zbog toga volim da idem u galerije i muzeje, jer razumevanjem dela, sve više spoznajem sebe.

Milan Marković

One clap, two clap, three clap, forty?

By clapping more or less, you can signal to us which stories really stand out.