Osećaj

Nisam sigurna kakav je ovo osećaj, jer i dalje tripujem neko čudo.
 Da se sve promeni i nestane kako je i nastalo. 
 Brzo, spontano, neočekivano, pomalo pijano i u potpunosti drugačije. 
 Drugačije od svih ostalih, od svih ranijih, nekako detinjasto, nevino, a opet tako ozbiljno. 
 Zapljusnulo me je kao talas i ostavilo bez reči. 
U šoku.
 Da se to zaista meni dešava.
 Meni koja sam apsolutni protivnik zaljubljivanja.
 Meni koja kalkulišem, crtam i pravim događaje i pre no što se dogode.
 Meni koja odbija i da čuje reč ljubav a kamoli da je izgovori. 
 
 I pitam se u kom trenutku me je pogodila ta glupa Amorova strela o kojoj svi pričaju?

I apsolutno me obuzela.
 Svaki pedalj tela, misli, svaki nerv.
 Svako podrhtavanje i svaki osmeh.
 Polako sklapa sve one raspale delove koji su pucali na komade godinama u nazad, vraća ih na mesto i vraća onaj sladak osećaj kao posle nugat čokolade.
 Vraća ih i sklapa postepeno, nežno.
 Onaj strah od pucanja polako nestaje i pluća ispunjava vazduh.
 Jer najzad dišem punim plućima. 
 Osećam svež vazduh, miris cveća.
 Ponovo osećam sunce na koži i sviđa mi se to. 
 To što se više ne sećam i što ponovo osećam.
 
 Sve zbog njega.

Ali kakav je to način da se eto samo tako pojavi ni od kuda?
 Da me pita koju kafu pijem ujutru dok uživam u prolećnom danu i zbog čega svako jutro jedem isti doručak. 
 Da me ispituje o knjigama, pesmama, ulicama i gradovima.
 Prijateljima i beskrajnom dugim razgovorima.
 Šetnjama, ljubavi i rekama.
 Putovanjima, željama.

Ali sviđa mi se.
 Jako.
 Sviđa mi se ta drskost da mi tek tako uđe u život, zaljubi me do ušiju i onda tako ispočetka.
 Svaki dan.
 Da, dopada mi se to.
 To što mi prkosi, što mi odgovara i kad ne bi trebalo
 Što je svoj na svome i što je sada bar malo moj.
 I što stvara zemljotrese i što me budi najlepše na svetu.
 
 I što se pitam, šta se to dešava sa mnom? 
 Šta me je to spopalo i zašto se ponašam kao klinka? 
 I zašto više ne doručkujem isto i što mi pomera sve tektonske ploče.

Sve zbog njega. 
 Dečka iz mog univerzuma.

Show your support

Clapping shows how much you appreciated Katarina Mitic’s story.