Slaba na tebe
Ne mogu ti reći šta je dobro a šta loše. To nekad ni sama ne znam. Znam samo da si ti loš po mene. Ne krivi me. Znao si ko sam kada si me upoznao. I to da volim svakim delićem svog tela. Da sanjam o nekoj ljubavnoj priči i živim u istoj celog svog života, nadajući se da tamo nekom modernom princu. Nepopravljivi sam romantik znaš to.
Znaju tvoje crne oči, duboke, tajanstvene i nemoguće. Znaju da sam slaba na njih pa se igraju sa mnom. Vrte me u krug i mame najveći osmeh na svetu. Pomute mi vid, i više nisam sigurna ni ko sam, ni šta sam, niti šta se dešava. Nisam sigurna u kojoj smo godini zapeli i sve ovo krenulo nizbrdo, niti znam šta želim. Osim tebe. Tu se nikad nije pravilo pitanje, to sam uvek želela.
I taj tvoj pogled pravi me krhkom, a znaš da sam jaka. Jaka za sve, osim na tebe. Na tebe sam nepopravljivo slaba. Na tebe i tvoj osmeh, na stav i svaku reč koju progovoriš. Slaba na tvoj parfem koji danima posle osećam na sebi, u svojoj kosi. Slaba da tvoj dodir, topao, mnogo topliji od mene. Dodir od koga drhtim, od koga mi je vruće i hladno u isto vreme. Jel si se ti nekad osećao tako?
I to kako vrtiš moju kosu kada ti je dosadno, pa me lagano dodirneš po vratu. Samo jednostavno slaba, jer niko ne čini da se osećam tako. Niko nikad nije. Kako se ti tada osećaš? Osećaš li ovu napetost kada god se dodirnemo i moj sramežljivi osmeh kada god kažeš nešto slatko, pa se ja tako sva zacrvenim kao da sam klinka na prvom dejtu?
Misliš li, osećaš li isto što i ja?
Samo su tebi smešne sve one moje mane koje mrzim, to što sam trapava i što se zapetljam kad god razgovaram sa tobom. Samo ti znaš da smiriš sve moje bubice i moju tvrdoglavu glavu kojoj se stalno svađa. Samo sa tobom, to sam stvarno ja. Bez maski, bez glupih i praznih priča, stidljiva, pomalo šašava i potpuno tvoja.
Sad mi samo jedno reci. Šta još treba da ti kažem, što već ne znaš?
