Fly me to the moon…

Stari, dobri Sinatra… Kada peva kao da prica sa Vama….I ta predivna sentence: ‘Povedi me na mesec…’, a mesec kao simbol ostvarenih sanja, harmonije, plavetnila, daljine u kojoj se cuti…Imaginacija svojstvena pesnicima…. Masta… I cini mi se oduvek se u meni borio ‘racio’ onih hladnih matematicara koji prvo sve premere I izvagaju I dusa poete koja trci, leti, ‘prelazi mostove I pre nego sto dodje do njih…’ privucena magijiom Meseca… Magija kao nacin postojanja…. Budisticki monasi je dozivljavaju kao nacin zivota, mi obicni smrtnici u njoj vidimo spas od svakodnevne rutine…To su te carolije sunca I meseca I zato zagledani u zvezdano nebo, oslobodjeni tezine opstvenog postojanja, lebdimo u nekom prostoru izmedju logike postojanja I avanture nepriznavanja tih logickih zakona…Rapsodija neba obasjanog mesecevim zracima I negde u daljini purpur tek naslucene zore… Kazu da je pre svitanja najtamnije, ali se zato posle pojavljuje predivna svetlost…Meni je lako da se teleportujem od meseca do sunca samo da ima svetlosti…Onda pocinje bajka… Bajka koja se zivi vise u srcu nego u svesti, osecaj lakoce sopstvenog postojanja… I kao sto kaze STEVIE WONDER:

“No New Year’s Day to celebrate
 No chocolate covered candy hearts to give away
 No first of spring
 No song to sing
 In fact here’s just another ordinary day…
 
 No April rain
 No flowers bloom
 No wedding Saturday within the month of June…
 
 No summer’s high
 No warm July
 No harvest moon to light one tender August night
 No autumn breeze
 No falling leaves
 Not even time for birds to fly to southern skies…
 
 No Libra sun
 No Halloween
 No giving thanks to all the Christmas joy you bring…”

Bas kao u prethodnoj pesmi, nista posebno, nista da se slavi, a srce se odvaja I leti do meseca, do azura, do neke posebne, dugo ocekivane RADOSTI….

Like what you read? Give svetlana a round of applause.

From a quick cheer to a standing ovation, clap to show how much you enjoyed this story.