‘Hajde da najbolji ne stradaju prvi….’
‘Hajde da najbolji ne stradaju prvi….’ je naslov skorasnjeg intervjua profesora beogradskog Filozofskog fakulteta dr Miodraga Zeca….(govori o ‘odlivu mozgova’ iz Srbije….) Naslov me je privukao iz vise razloga: prvo sto je kucan krupnim slovima na naslovnoj strani magazina, drugo i ne znajuci o cemu se radi ‘pala mi je napamet’ krilatica: ‘ako i ne stradaju prvi, onda ce drugi…’ — ovde se salim naravno, vazno je da niko ne ‘strada’ i trece sto sam u nekom svom proslom zivotu nosila epitet: ‘najbolja’ (dete-vunderkind, djak generacije na svim nivoima u prestiznim skolama, pobednik mnogih takmicenja pocev od matematickih preko sportskih do literarnih i td. ) tako da znam koliko rada i odricanja stoji iza tog epiteta i koliko psihickog opterecenja on nosi….Malo slave i lovorika je ono sto se dobija ‘uz put’ i brzo se potrosi…..Bogu hvala nisam vise ni u cemu najbolja (ali sam medju najboljima, ha, ha…) tako da me pomenute stvari vise ne opterecuju…..
Interesantan mi je bio pocetak pomenutog intervjua kada profesor Zec pita svog asistenta ‘kako je prosao kolokvijum i zeli da pogleda rad studenta koji je najbolje uradio. Asistent mu dodaje papir i kaze: “Cak je i rukopis kao iz bukvara….”….’ Taj mi je deo bio posebno dirljiv i nadam se da ce ta mlada osoba ciji je rad pomenut i dalje tako da nastavi i da u svemu ima uspeha….
I dan - danas se radujem uspesima drugih, narocito me inspirise uspeh dobrih djaka…. Treba uciti, boriti se i biti medju najboljima…Cak i ako kasnije ne dodje do adekvatne materjalne nagrade i drustvenog priznanja(kod nas ponekad moze da se primeni Balasevicev stih: ‘A losi djaci svetom vladali….’ :) ) onaj osecaj unutrasnje satisfakcije koji u takvoj osobi ostaje celog zivota je neprocenjiv…Putujici, ziveci i radeci po svetu (predavala sam na svim meridijanima) upoznavala sam i najbolje i prosecne i one manje dobre….Razlika je u ambiciji, u zelji za znanjem, u radnim navikama…. Naravno stoji ona dobro poznata poruka: ‘Bitku dobija onaj koji zeli da je dobije….’
Zato pomozimo svim mladim ljudima da dobiju svoje bitke, da ostanu u svojoj domovini sa svojim najdrazim…. Pomozimo i briljijatnim umovima iz prethodno pomenute price profesora Zeca, ali i manje briljijatnim, svima koji se trude, uce, zele da nesto postignu i da nastave casno da zive u svojoj otazbini zadovoljni i ispunjeni….Najveca je mudrost razumeti coveka u pravom trenutku, pomoci mu i pruziti ruku kada mu je podrska najpotrebnija…Naravno da su stipendije prve na lestvici prioriteta, ali su nekada i prijateljski stav, osmeh podrske, pozitivna komunikacija koja uliva nadu u buducnost veoma dragoceni momenti koji mogu da pomognu i ogreju poput jednog lepog, toplog sunca vere, nade i prosperiteta…. :)
