Moj i mog sina krsni kum Ivan i ja na jednoj od godisnjica nase mature….

Ovde smo kum koji je sve zaokruzio na vreme: doktorirao fiziku u tridesetoj , postao redovni profesor u cetrdeset nekoj…, bio sef instituta, prodekan i td. i ja, ne bih da se hvalim, al i ja sve zaokruzila: magistrirala na engleskom govornom podrucju, naucila 4 strana jezika, proputovala pola sveta, odgajila 26. godisnjeg sina i td. (malo li je… :), tu smo mi , u ovim najboljim pedesetim na jednoj od proslava godisnjice mature cuvene Prve Kragujevacke Gimnazije jedne od najstarijih u Srbiji (proslavljamo sa generacijom gde je moja malenkost nekada bila djak te iste generacije, a zatim skoro deceniju profesor iste skole………)

U pozadini su trubaci (ne vide se i ne cuju) , a svirali su nam onu omiljenu: “….Mogu samo da nas mrze oni sto nas ne vole….” ehhh…. :)(Nas svi vole, valjda nema i ‘mrzitelja’, (ako ih i ima u malom broju, zelim im sve najbolje….ha, ha…) Naravno sve postizemo, sto bi nas omiljeni veroucitelj rekao: ‘Uz Bozju pomoc’, a ja njemu verujem, kad mi stegne ruku i kaze: ‘Bog ti pomogo, niko ti nista ne mogo….’ ja blagoslovena celi dan…. :)

Show your support

Clapping shows how much you appreciated svetlana’s story.