Ravnoteža kao magija života

Lana odrzava ravnotezu….. :) (A okolo hiljadu ‘sunasca’ greje…:))

‘ Reč magija mnoge ljude asocira na čarobnjake, zle veštice ili pak na trik sa zecom iz šešira….. :) Ali magija života je nešto drugo….. ona predstavlja ostvarivanje istinskih čuda u svakodnevnom životu pojedinca. Da bi se čuda i dogodila, neophodno je odstraniti negativne misli i osloboditi se ograničavajućih shvatanja u pogledu nas samih i onoga što nas okružuje. Ključ leži u uspostavljanju savršene unutrašnje ravnoteže…..’

Kada se pomirimo prvo sa samim sobom, pa onda sa svima oko nas, eto ravnoteze…. Nema savrsenstva….

Ravnoteža nije unapred dato stanje ili ideal koji možemo doseći samo ako se potrudimo. Nema ravnoteže u statusu quo, jer čovek samo jednim delom funkcioniše po homeostatičkim principima (vraćanje na početno stanje posle narušene ravnoteže). Promena je sama priroda života; šansu za ravnotežu ima ko živi kreativno, ko se razvija i menja, teče sa promenama. Pokušaj da zadržimo status quo, fiksiramo sreću ili neko željeno stanje ravnoteže, stvara blokadu rasta, zastoj i stres. Prirodan tok promene tada doživljavamo kao smetnju. Život nas, osim toga, suočava uvek iznova sa problemima koji nas na momenat izbace sa koloseka, što niko ne može u potpunosti da izbegne. Ako prihvatimo trenutke neravnoteže sa tolerancijom, kao korak ka pronalaženju nove ravnoteže, umesto da pokušavamo da se što pre vratimo tamo gde smo bili, bivamo nagrađeni otvaranjem novih vidika i razvojnih mogućnosti…..

Kada su strune na žičanom instrumentu suviše zategnute ili suviše labave, proizvedeni ton je mučenje za uši. Lep ton postiže se tek uz pravu meru napetosti. Tako je i u svim stvarima u životu — tačka ravnoteže nalazi se negde imedju ekstremnih stavova. Ali kako naći ravnotežnu tačku? Zlatna sredina ne znači osrednjost ni površnu neutralnost i nezainteresovanost. Ne možemo je premeriti nikakvim instrumentom niti ostvariti kontrolom ponašanja i emocija. Ravnoteža je neuhvatljivo stanje oscilacije, koje se ne da spolja fiksirati. Pa ipak, intuitivno znamo kako je biti u tom stanju. Sigurni znaci su doživljaj smirene vedrine i toka — stvari se odvijaju glatko i bez trenja. Neuravnoteženost prepoznajemo po napetosti, ekstremnim emocijama, potrebi da povređujemo sebe i druge, „nesrećnim slučajevima“ …

Koliko često se osećamo loše, ne toliko zbog toga što nam se dešavaju odista loše stvari, već zato što se poredimo sa drugima? Drugi nam izgledaju lepši, pametniji, uspešniji, bogatiji, srećniji. Meriti sebe stalno spljašnjim aršinima je siguran recept za neuravnoteženost. Ravnotežnu tačku moramo osetiti jasno u sebi da bismo uspešno praktikovali umetnost balansiranja. Umesto da „živimo u komparativu“ bolje je da naučimo da osuškujemo svoje telo, čula, energetske tokove. Svako poseduje jedinstvenu unutrašnju muziku, koja postaje čujna kada joj posvetimo pažnju i uvažavanje.

Austrijski psihijatar Viktor Frankl je, preživevši kao jedini iz svoje porodice holokaust, napisao čuvenu knjigu „Reći da životu uprkos svemu“ i razvio učenje o čovekovoj volji za smislom kao temeljnoj ljudskoj potrebi. Ona može čak da nam spase život u teškim situacijama. Svaki čovek ima pravo da pronađe u sebi svoj sopstveni smisao. Doživljaj smisla je duboko intiman i subjektivan, moguće ga je izgubiti i iznova pronaći, uvek na malo drugačiji način.

Pored telesnih samoregulativnih mehanizama, smisao je ono što podstiče samoorganizaciju i ponovno uspostavljanje ravnoteže. Razočarenje, ogorčenje, život bez smisla, čine da se odričemo svojih snova i prepuštamo kolotečini i životu u stagnaciji.

Put ka smisaonom životu počinje kada se zapitamo šta istinski želimo, što nam već dugo leži na srcu iako to sebi možda ne priznajemo, za šta se osećamo pozvani ovde i sada. (U starim šamanskim kulturama, ljudi često odlaze u trenutcima krize i prelaska iz jedne životne faze u drugu u prirodu, gde se u samoći prepuštaju potrazi za novom vizijom.) Za pronalaženje prave mere stvari nije dovoljno biti relista, treba biti i vizionar. Vizija otvara novi prostor u našem životu, dovodi nas u kontakt sa sopstvenim unutrašnjim svetom, angažuje skrivene resurse, kreativnost, intuiciju, sposobnosti. Živeti svoju viziju i stalno iznova je rekreirati je najdublji izvor unutrašnjeg smisla, životne radosti i mladosti. Da bismo razvili viziju iz onoga što samo maglovito osećamo kao svoju novu mogućnost u narednom periodu života, potrebno je da izdvojimo vreme i posvetimo na poseban način pažnju svojim intuicijama…..’

Ponovo se vracamo na one dobro poznate vrednosti: pozitivne misli, plemenitost, upraznjavanje i postovanje dobra oko sebe, ignorisanje zla u svakom obliku (ono ce se samo ‘izgristi’ i istopiti i bez naseg uticaja, oni ‘od gore’ ga prate……. :)), dobronamernost, postovanje i razumevanje i sebe i razlicitosti iz naseg okruzenja, ljubaznost, samopostovanje, neosvetoljubivost, tolerancija, oslobadjanje od sujete i konrolisanje ega, pronalazenje oaze mira u sebi samom, prastanje………. i eto ravnoteze, nju i ne treba mnogo traziti, ona je vec tu ako se potrudimo da u sebi ozivimo pomenute vrline ili jednostavno produzimo da ih ispoljavamo……

PS. Za ravnotezu licnosti je vazno imati mirno i stabilno detinjstvo……. Ja sam imala srecu da odrastem u prosecnoj, gradjanskoj porodici intelektualaca koji su mi uvek pruzali bezuslovnu ljubav, razumevanje i utociste….. Kao stub porodice bila je moja majka kojoj sam zahvalna za skoro sve sto sam postigla……Nikada mije zahtevala nista, a pruzila mi je sve……Blaga, tiha, popustljiva, nenametljiva, pozrtvovana, nesebicna, altruista, neko ko ume da slusa, prasta i pomaze…..Nekada je branila svoj maturski rad na francuskom: ‘Zivot i rad La Martina’ (cetrdesetak kucanih stranica), (inace je tih davnih sesdesetih proglasena za jednu od najlepsih maturantkinja na maturskom balu :) ), mnogo je citala i dan - danas cita sve, a najvise francuske klasike, a omiljeni naslov joj je oduvek bio i ostao: ‘Psihologija dobrote….’ , ali nikada nije nametala svoje misljenje ili pokazivala koliko poznaje neku oblast………Tako bih se slozila sa skoro procitanim citatom: “ Moj heroj (heroina) je bila i ostala moja MAJKA. Ne mogu nikog drugog da zamislim u toj ulozi.” :)

MAMA VUKA, MAJ 2016. GOD U STILU POSTOJANE ‘DOBRICE’ I STOJIKA CIJI JE MOTO:’JA NISAM OD IĆA, OD ‘KOLENOVIĆA’ STO BEZ STRAHA LEZU, USTAJU VESELI, JA SAM OD ONIH SMIRENIH ‘ANONIMIĆA’ KOJI SU ZIVOT MIRNO PRIHVATALI I SVE OKO SEBE BEZUSLOVNO VOLELI…..’ :)

PS1. Da bi se uspostavila unutrasnja ravnoteza, treba biti optimista…….Treba imati lepe i svetle misli, voleti sebe i druge i verovati u najbolje ishode…….. Evo kakvo je Sopenhaurovo vidjenje vedrine-optimizma: Neko je, recimo, mlad, lep, bogat i cenjen, pa se pitamo, kad želimo da ocenimo njegovu sreću, je li zbog toga vedar; ako je, naprotiv, vedar (optimista), sasvim je svejedno je li mlad ili star, uspavan ili grbav, siromašan ili bogat: on je sretan.” :)

LANA — OPTIMISTA: DOBRO JUTRO, OVO JE POZDRAV RAN OSVANUO JE PREKRASNI DAN……DOBAR DAN, DANAS JE SVE LEPO KAO OSTVARENI SAN………….. DOBRO VECE NEKO RECE STIZE PRIJATNO I HARMONICNO VECE…UTONES U LEPE SNOVE I DOCEKAS JOS JEDAN SUNCANI DAN KOJI DONOSI POBEDE NOVE……. :)
“Mi i ne znamo kolike snage i kakve sve mogućnosti krije u sebi svako živo stvorenje. I ne slutimo šta sve umemo. Budemo i prođemo, a ne saznamo šta smo sve mogli biti i učiniti. “ (‘ASKA I VUK’, IVO ANDRIC)
KADA JE LANA U LOS ANDJELESU BORAVILA I U HOLIVUDU JE BILA…VIDI SE IZ GORE PRILOZENOG DA JE ‘OBOZAVATELJI’ SVUDA VOLE I PRATE, AUTOGRAME TRAZE NA SVE STRANE, DA NJENOM HARIZMOM ZALECE SVOJE ANONIMNE RANE…… POSLEDNJE PITANJE U INTERVJUU NA SLICI BILO JE: ‘STA BISTE NAJVISE VOLELI DA SE DESI…..?’ POPUT BOZANSTVENE GRETE GARBO ODGOVORILA JE: ‘VOLELA BIH DA ME SILNI ‘OBOZAVATELJI’ OSTAVE NA MIRU MOJ LAVE (VODITELJ SA SLIKE SE ZOVE LAV… :) ), ALI STA CU, NJIH JE SVE VISE, TO JE CENA SLAVE…’ SLAVA PRIJA I ZATO ONA NE SKIDA OSMEH SA LICA, PA MAKAR MORALA DA UZME NOVI PSEUDONIM I PRIVATNO DA BUDE: ‘SAMO MICA’……….. :)