Tatjana……..

Jedno proslo vreme u kome je jos uvek vazio moto: ‘Blizi si suncu, kad si na vrhuncu….’ :)

Jedno proslo vreme kada sam ja bila jedan od najboljih djaka jedne od najstarijih gimnazija u Srbiji (neki moji slobodumni djaci bi dodali: ‘to je bilo pre 100 godina…’, a ja odgovorim: ‘pre 102 godine…..’ :) )

Neko je pomenio Puskina i ‘Evgenija Onjegina…’ i tako se moja ‘lampica’ za ‘daleka secanja’ upalila….

Iluzorno je danas kada su djacima date skoro sve slobode govoriti o pedagoskim profilu nekih nasih ‘starih profesora’ iz davnih vremena….(kada na nekim casovima nije smelo, narodski receno, da se ‘pisne’, pa ni da se cestito ‘dise’, uniforme, vojnicka disciplina, celicni kriterijumi i sl.) Sve pomenuto bi odgovaralo opisu casova nase, gimnazijske (sada vec pokojne) profesorke knjizevnosti Dusanke Jankovic…. Kum Ivan i ja (sedeli smo u gimnaziji zajedno u prvoj klupi do katedre ) ponekad evociramo uspomene i kum kaze: ‘Secas se, u gimnaziji kad je Dusanka ulazila u ucionicu, mi skoro i ne disemo, meni vec izbile ‘graske znoja na celu’, a ti nista, bila si tada ko ‘devojcica sa druge planete’, sve si znala najbolje iz svakog predmeta…’ Ja (pomenuta ‘interplanetarna gimnazijska zvezdica’ ha, ha ) bila sam jedna od retkih ‘miljenica’ pomenute profesorke koja je u celoj gimnazijskog generaciji gde su skoro svi upisani bili ‘vukovci’ davala svega 3 do 4 petice…..Ja kao ‘djak generacije matematickog smera’ (sad bi ‘zli jezici’ rekli ‘dokle ce da se hvali’, ha, ha) uprkos izucavanju 6–7 matematickih predmeta (analiza, algebra,geometrija, verovatnoca, kibernetika i td.-sve smo tada imali kao posebne predmete ) volela sam knjizevnost, lepo sam pisala i recitovala u to vreme, narocito sam znala stotine stihova ‘napamet’ sto je i odusevilo nasu profesorku Dusanku (govorila je: ‘Ovakav talenat se radja jednom u 20 godina, ja to prepoznajem, da upises zurnalistiku, bices druga Orijana Falaci), ja je naravno nisam poslusala jer smo kum, ja i nase najuze drustvo bili u to vreme ‘zaljubljeni’ u matematiku, fiziku, uopste prirodne nauke, studiranje bilo cega drugog bila bi ‘prevara nasih ideala’…. (ehhhhh, da sam znala to sto sada znam ‘nikuda iz kuce kad je bio upis na fax ne bih izasla taj dan…’ salim se , naravno, u stilu; ‘ja bih opet samo tamo (na PMF) tamo mi je najbolje, ja bih opet samo tamo bez nauke se ne moze…..’ :) )

Dakle, vratimo se na Puskina…. Mi smo kod pomenute profesorke Dusanke bili u obavezi da odredjenu poeziju ucimo ‘napamet’ i reprodukujemo…. Ja, nekako na pocetku godine, izaberem odlomak iz ‘Evgenija Onjegina’ — deo kada se posle 20 godina srecu Onjegin I Tatjana….. Ona je vec cuvena dama na Moskovskom dvoru, veoma poznata i prihvacena u ‘noble’ krugovima, udata za dosta starijeg generala, a Onjegin je ‘pustolov’ u srednjim godinama opcinjen njome i sada zaljubljen u nju….. Srecu se u parku i pocinje cuveni dijalog (i dan danas ga znam ‘napamet’) koji je odusevio moju profesorku (koja je inace bila pomalo ekcentricna, nije se udavala, kao magistar knjizevnosti je ‘celog veka’ bila okruzena knjigama….) Tako da je cesto cim udje na cas profesorka govorila meni: ‘Neka nam ONA recituje onaj deo iz Onjegina…..’ (obracala nam se u trecem licu….) i ja ustanem i krenem…..:

“Mlađa, i možda lepša ja sam bila 
u bednom selu nasem. 
I volela Vas, i šta, šta sam našla 
U hladnom srcu vašem?

Odgovor bese strogost sama…..

Kada se u snu setim tamnom

Pogleda onog, hladnog glasa

Al’ ne krivim Vas toga casa

Postupili ste casno sa mnom

I spasli me od mnogih zala

Svom dusom Vam na tome hvala.

U pustinji daleko,sama

Van tastine i dvorske svite

Ni malo se ne svidjah Vama……

Pa sto me sada progonite?

Sto sada Vasu paznju skrecem

Da’l zato st se sada krecem

U visem drustvu, sto ga primam,

Sto ugled i bogatstvo imam,

Sto ranjavan je muz u boju

I sto bi sad sramotu moju

primetili u drustvu lako

I mogla bi u toj srdedini

sablaznjiv ugled da Vam cini…..

Ja placem……. ako Tanju jadnu

jost niste sasvim zaboravili,

meni bi dani drazi bili

uz sujetu i jetkost hladnu

od ove Vase sramne strasti

i pisma onog sto ste mi slali….

Nekad ste barem postovali

u meni mladost punu snova

i stedeli ste srce vrelo……

A sta je sada Vas dovelo pred moje noge

Raskos ova ?

Zar s Vasim srcem i s Vasom casti

da robujete sitnoj strasti ?

Sva raskos ta je Onjegine,

pozlata mog zivota mucnog

Jer cemu sve te svetkovine

i uspesi kod sveta hucnog…..?

Dala bih rado odmah sada sve,

Sve te krpe maskarada,

Sav ovaj blesak, dim i sjaj,

Za svoje knjige,divlji gaj,

Za boraviste nase bedno,

Za mesta gde sam kraj mog sela,

Vas, Onjegine nekad srela……

I za to groblje neugledno,

Gde stoji krst i senke grana

Nad grobom gde je moja nana.

Udala sam se. Sada treba

da odete, jer ja Vas molim.

U srcu Vasem pored strasti

Ponosa ima, ima casti……

Zasto da krijem? Jos Vas volim,

Al’ drugom ja sam poverena

i ostacu mu verna zena. “

One clap, two clap, three clap, forty?

By clapping more or less, you can signal to us which stories really stand out.