Kурва

Курво! — викао је и бесомучно је ударао. Пала је на под. Он ју је гледао још неколико тренутака, пљуну је и оде некуд у ноћ, манијачки залупивши за собом врата. Грцајући га је проклињала, устајући са пода. Кућна хаљина јој је била растворена и белиле су се њене прелепе груди, коса рашчупана, лице шарено од шминке коју су сузе размазале. Ослонила се руком на трпезаријски сто, зграбила масину кристалну чашу са њега и добро из ње потегла. Одгегала се до купатила, свукла са себе то парче одеће, које се једва држало на окупу након тог, њеног, кобног сусрета са њим. Одврнула је славину и топла вода је потекла. Забацила је косу и прешла лагано својим дугим прстима преко лица. Сипала је шампон у шаку, одмакла се од млаза и полако се сапуњала. Једва је додиривала своју глатку кожу и још увек горко јецала — прошаптала по коју клетву упућену њему. Вратила се под млаз и цикнула. Вода је била ледена. Погледала је у бојлер. Црвена сијаличица је била угашена.
Невероватно је то — какве су само ружне рећи потекле са њених тако лепих усана. Сва се белила од сапунице и опрезно захватала у шаке ту ледену водицу и њоме посипала своје заносно тело. Брадавице јој се скврчише, кожа јој се најежила. Лагано је спирала са себе пену и спод пене отиске његових прљавих руку, руку тог смрдљивог и никад задовољног створа.
- Ко га па јебе, ћу гледам Теве целу ноћ — помислила је, а месец јој је луцидно намигивао кроз отшкринуте ролетне…