Broj follower-a nije bitan!
Petar Vasic
221

Moram da se potpuno složim sa Vama. Priznajem da sam i sam u nedoumici po nekim pitanjima. Uređujem stranicu na FB koja se bavi kulturom i istorijom. Objavljujem oko 70 postova nedeljno. Stranica je izrazito kulturna, obaveštena i trudi se da ne bude populistička. Broj pratilaca se stalno uvećava. Eto, sada već ima 7000. Nije mali broj, a i radi se konstantno pa je nedeljni priliv novih oko 260. Medjutim, to je sve samo jedna strana medalje. U stvarnosti aktivano je nešto manje od 1 procenta, dok sam siguran da će svaki post preći makar 30 lajkova. Najveći broj lajkova po nekoj slici do sada je bio oko 350, a prošečan je oko 50–60. I kada to sve sračunam, pitam se gde su ostali ljudi. Jednostavno mi je neverovatno da su lajkovali stranicu za koju znaju šta nudi, i da u toliko velikom broju ostanu nemi za njene sadržaje. Jedno vreme mi je sve to bilo jako deprimirajuće, a onda sam veliki broj pratilaca počeo da gledam samo kao merilo kredibiliteta stranice koje će dovesti do novih. Shvatam da mnogima promaknu objave, da mnogi nisu stalno na FB, a i velika većina ljudi nema jednostavno naviku da lajkuje već samo preleće preko monitora ili skroluje preko telefona ili tableta. Jednog dana kada budem imao konkretan produkt onda ću možda i znati kako ću da ga ponudim, ali sada zaista ne znam da odgovorim na pitanje zbog čega porazno mali procenat ljudi reaguje na objave.

One clap, two clap, three clap, forty?

By clapping more or less, you can signal to us which stories really stand out.