Prevashodna bajka za laku noć

04.30 posle ponoći.

(kuc-kuc-kuc)
- …
(kuc-kuc-kuc-kuc)
- …?
(kuc-kuc-kuc-kuc-kuc)
- Ko je?
- Otvori ženo… hik… ja sam… hik… zaboravio sam ključ!
(otključ)
- O-ho, ko se to smilovao da dođe kući?
- Nije to što misliš…
- Ti znaš šta ja mislim? Vidiš kol’ko je sati!?
- Vidim.
- Vidiš, vidiš al’ duplo, napio si se k’o konj, ceo ulaz smrdi na rakiju!
- Ja se napio? Svašta. Okusio nisam alkohol, čak sam i neke bombice preskočio… hik… zato što imaju rum u sebi.
- Ne laži! Raspremaj se i na spavanje, sutra ćemo razgovarati.
- Možemo i sad… hik… ti meni ne veruješ!?
- Ma, verujem ti, posebno kad vidim taj karmin na kragni.
- Kakav karmin?
- Taj što se iz aviona vidi.
- Mani me te opozicione retorike i demagogije… hik… bio sam u muzeju do sada… hik…
- U muzeju do zore?
- Da. Znaš one manifestacije “Noć muzeja”?
- Znam.
- E, pa bilo je tada u maju nekih problema… hik… pa su nekakvu reprizu danas organizovali… hik…
- I?
- Mene pozvao drugar, školski, inače divan dečko, oženjen, dvoje dece… hik… znaš ga, nije bitno, da posetimo tu izložbu.
- ?
- E, mi došli tamo, lepa izložba, stariji neki svet, u pozadini klasična… hik… muzika, zablentavili se u neku sliku i počeli sa analizom i modernom… hik… filosofijom… bla-bla-bla, kad ja pogledah na sat, a ono prošla ponoć pre tri časa… hik… joooj, šta ću jadan, istrčim iz prostorije, nisam se ni pozdravio… hik… čestito, pravac kuća. Usput shvatim da ćeš se ljutiti… hik… nema šanse da se vratim praznih ruku… hik… pravac parfimerija, a tamo gužvara… hik… zamisli i oni rade noću. Neka akcija, kozmetika i šminka na rasprodaji… puno sve. Vidim ja kupuju svi neki karmin, otimaju se… hik… aj’ i ja d’uzmem tebi… hik… znam, ne voliš, al’ taman tol’ko keša mi ostalo… hik… skupa ulaznica za muzej. Razmišljam, dok čekam na kasi, a pregorelo im nešto, pola sata u redu, ludim… hik… znam, zadržah se, a opet nešto mi i sumnjiv onaj karmin… hik…
- Sumnjiv ti karmin? I šta si to “kao” uradio?
- Čemu bre to “kao”? Stavim malo karmina sebi na… hik… usne i poljubim se u kragnu, da vidim efekat i kvalitet… hik… spada li uopšte. Kad sam video šta napravih, hteo sam da im vratim al’ već otkucali, a još veća… hik… gužvara. Okrenem se i “sevnem” u kantu… hik… kako da ti takvu šminku poklonim? I eto… stignem kući… hik… veruj mi.
- Naravno, naročito oko karmina. Inače nisi ni gledao, obuk’o si košulju od Nove Godine. Taj karmin ti je od kumice ostao, slučajno, dok smo čestitali jedni drugima.
- A-ha… pa to ti i kažem… hik… čekaj jel’ ti to MENI ne veruješ? Sutra idem pravo na POLIGRAF, dosta mi je sumnji u moju četitost više… hik… aj’ pomeri se malo, muka mi od toga koliko nam dobro ide… hik… hik… bljuuuc… ‘bem ti život… bljuuuc…

One clap, two clap, three clap, forty?

By clapping more or less, you can signal to us which stories really stand out.