Заглавље насловне стране локације СКОРО ИМАГИНАРНА РЕДАКЦИЈА “Сазвежђа З”

ЛеЗ 0008830 ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (4) . Историјско-језичка и археолошка предочавања. Пише: Мирослав ДИМИТРИЈЕВИЋ. МОРАВА — НАРОД ОД ИНДИЈЕ ДО ИРСКЕ И ОД ТИБЕТА ДО АТЛАНТИКА. — ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (5) ТЕМЕНИЋИ — НАРОД ОД РОДА СЛАВНОГА ЈЕРАКЛА. — - ПРАИСТОРИЈСКИ СРБИ ТРОМОРАВЉА (6) БРЕГИ (ФРИГИ) — ПОШТОВАНИ ОД ЕГИПЋАНА КАО НАЈСТАРИЈИ НАРОД НА ЗЕМНОМ ШАРУ

РАТАРИ — ЗВЕЗДАНИ НАРОД

Народ Ратари потиче још из времена ‘’ведских људи’’, кад су Аријевски Срби боравили у Индији и поштовали богињу РАТРИ, ‘’која је сјајем својих очију (звезда) растеривала мрак и помагала људима да се снађу у помрчини’’. (Цермановић-Кузмановић А. и Срејовић, Д. „Речник грчке и римске митологије“, Београд, 1992). Уживала је велико поштовање у аријевској цивилизацији, а Срби су, по пресељењу, дивљење према својој божици пренели и у Србију, и више својих насеобина назвали именом звездане богиње РАТРИ. РАТАРИ су, дакле, села звезданог божанства, то су праисторијска ЗВЕЗДАЊА, која и данас сијају на земљи, али и у србском језику.

Аријевска богиња звезданог неба — Ратри сачувала се и у имену србског племена Ратари. Ратари су део великог србског народа Вељића или Љутића, једног од највећих у Европи, поред Бодрића, и играли су изузетно важну улогу у стварању данашње Европе, у историјским, културним и политичким догађајима. У нашој епској народној поезији најпознатији јунак Вељића то јест Љутића је чувени — Љутица Богдан. Вељића данас има у селу Поточцу, у околини Прокупља, у Београду и многим другим местима. Вељић — је презиме изведено од етнонима — имена старог србског народа. Милош С. Милојевић описује племе Ратари на територији данашње Немачке: “Осим Ратара, велики Вељицки народ састојао се и од следећих племена: Рујани или Рујанци (а то су моравски Багри из околине Багрдана, о којима смо већ писали. У Европи их звали и Вагри а претежно Рујанци), Доленићи (Дољанићи код Милоша С. Милојевића. Данас можда Дољевац код Ниша.), Широпани и Кићани. Сва ова племена Вељића живе западно од Одре и понемчена су под истим именом Волгастени. Једино Рујанци су добили ново име — Ругијани“. (Милош С. Милојевић: „Одломци историје Срба“… Србско учено друштво, Државна штампарија Београд, 1872, репринт ИКП „Никола Пашић“, Београд, 2000). Милојевић спомиње и земљу Ратарију на реци Србици, или дан. Цибрици.

Ратари, дакле, носе име ведске богиње Ратре, али и име србског народа — Ратари, који се није сасвим иселио из поддунавске Србије и Мораве на север Европе, и у Немачку, већ је један значајан део остао и у данашњој Србији, о чему нам на најбољи начин сведоче топоними три села Ратара: код Параћина, Обреновца и Смедеревске Паланке. Сва три Ратара су насељена Србима, православне вере, а у параћинском Ратару постоји и црква посвећена Светој Петки, србској заштитници, светици, која је по рођењу била Србкиња.

РАТАРИ (ПАРАЋИН)

Ратари је насеље на десној обали Велике Мораве, западно од пруге Београд-Ниш, у општини Параћин и припада Поморавском округу. Удаљено је 6 километара од града. Данас Ратари броје око 670 становника у 164 домаћинства.

Село се последњих деценија развијало и са старе локације котирало дуж регионалног пута Параћин-Појате. Источно од насеља пролази најважнија саобраћајна магистрала — аутопут Београд — Ниш. Археологија: У атару Ратара нису вршена никакава званична археолошка истраживања, упркос чињеници да су Ратарци на својим парцелама налазили многе старе предмете од керамике и метала.

Скоро имагинарна редакција

Знак препознавања -планетарни

bTit)$PV1c\