НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ

Изашао је најновији троброј српских “Новина будућности” НОВИБУСУР 417–418–419 / 20. децембар 2016–7. јануар 2017.

О СУДБИНИ СТВАРАОЦA УОПШТЕ

За такве људе треба чинити све како би се прошириле њихове земаљске могућности и како би им се олакшао процес њиховог стваралаштва. (…..)… Људима из његове околине се управо због тога чини да је он „одсутан” и да не види ништа око себе; али то само значи да је он присутан негде на другим „местима”. Они га неретко сматрају „сањаром” или „фантазером” и сврставају га у „песнике маштаре”.Само малобројни, који су повезани са духовним искуством, знају шта он доживљава и шта се у њему збива, зашто му је преко потребна слобода и чиме он испуњава своју доколицу. Јер, у ствари, његово спољашње ослобађање и његова привидна „расејаност” служе некој унутарњој спутавајућој нужности, и његова драгоцена доколица, коју је Пушкин волео да означава речју „лењост”, испуњена је напрегнутим сазрцавањем или духовним ослушкивањем.

Иван Иљин

Каква је била 2016. година? Шта нам доноси 2017.? Већ добијам честитке за нову, 2017.годину,међу њима је и предвиђање (за хороскопски знак Рака) за 2017. годину.*

Слична предвиђања добијао сам и минулих година, а посебно крајем 2015. године, а погледајте шта се догодило: почетком фебруара 2016.умре напречац Михаило (оснивач и власник «Заветина»), а средином исте године, оде са овог света и Шоле (животна сапутница). Судбина је исцртала ту 2016. годину, сувим угљеном. Уместо предвиђаних успеха, мирног живота и неких других предвиђања (хороскопских), којима се може радовати само будала, наступиле су две неочекиване смрти блиских бића у размаку од неколико месеци. И те смрти су почеле да уређују неке односе, и ствари.

Те смрти су откривале — неоткривене хоризонте.

Те смрти су показивале, што је било замаскирано.

Те смрти су упућивале на неизбежни Закон коначних ствари.

Почео сам све чешће да мислим не само на оне блиске упокојене у 2016, већ и на све оне оне преминуле последњих година,молећи се за празник Архангела Михаила у поноћ 18. на 19 септембар и 20. на 21.новембар, када Архангел Михаило на свој празник ноћу одлази у ад, и спушта своје крило у гену огњену, која се за то време гаси. Молио сам се да Архангел Михаило услиши моју молитву у којој молим да упокојене избави из ада**.

Размишљао сам о судбини уопште, и о својој, о гробовима светлим и тамним, и у неким тренуцима заборављао на судбину ствараоца — нарочито у месецима када су жалост и стихија наваљивале са свих страна.

Шта уметник и ствараоц да очекује у овом свету, оваквом какав јесте? Слободу и још понешто. Иван Иљин сматра: «Уколико је таквом човеку неопходан стваралачки мир, њему треба обезбедити тишину и безбрижан живот. Ако му је потребна мермерна громада да би из ње створио нешто налик Микеланђеловом „Давиду”, треба се побринути да тај мермер обавезно стигне у његову мајсторску радионицу. Уколико он машта о новој, невиђеној виолини, која ће производити анђеоску музику, треба му помоћи у остварењу тог сна. Уколико му је у његовој лабораторији потребан нови апарат за регистрацију људске ауре, неопходно је учинити све како би му се жеља испунила. Његово општење са спољним светом — с природом и с људима — мора му бити олакшано колико год је то могуће. Треба га поштедети оскудице и немаштине. Треба га изоловати од грубих, простих и наметљивих људи. Не сме се допустити да он, слично Леонарду да Винчију, цео живот тражи себи прозаичну или вулгарну зараду мимо свог надахнутог позвања. Он не сме цео живот да трпи немаштину и да се бори с дуговима попут Рембранта, Бетовена, Гогоља и Достојевског. Не сме се мирити с тим да њега, попут Шопена, прерано отерају у гроб сиромаштво и глад. Недопустиво је остављати га незаштићеног у опасном часу, кад некакав порочни или зли авантуриста налик Дантесу и Мартинову, крене на њега, као на Пушкина и Љермонтова, да га убије у двобоју. Напротив, његов животни пут мора бити заштићен и поравнат како би он слободно могао да се посвети своме надахнућу, стварајући своја најбоља дела и исказујући своје визије за вечност. Јер у таквом човеку заиста струји Божија бујица, а његове речи и песме ослушкују анђели. “ ***

Има ли, такав ствараоц, у овом свету, све то?И у оваквој земљи?Колико му је олакшано? Колико је изолован од грубих, простих и наметљивих људи? Колико је таквих последње деценије прерано отерало у гроб сиромаштво и глад?….

Београд, недеља 25. децембар, Спиридон Чудотворац — субота 9. јануар 2017 (по старом православном српском календару 7526), Рождество Христово — БожићМ. Лукић

0D��5� �

Сурбита ДИЗ (Новине будућности)
Оснивач и уредник “Заветина”, Белатукадруз (алиас Мирослав Лукић, 1950. — )