Dotakni me

Kada se noć skupi u traku, sveže dan i procveta mrak, sve se divlje misli puste na slobodu. Iskobelja i se ova moja želja za tobom. Za tvojim prstima. Upletena beskranično u toplotu usana i dodira.

U mraku se tajne prepoznaju, u mraku i tišina govori. U mraku smo svoji i ničiji.

Dotakni me. Nežno i polako. Sa svom željom lutajućih prstiju ovog sveta. Pokloni mi magiju, i deliće zvezda. Sazdaj dodir od prašine i ugnezi se tu. Pod mojom kožom. U moje grudi. Uvuci mi se pod dušu, pomazi je. Pevaj joj o nama, o sebi, o slobodi starih gradova i mirisu zimskih borova. Pričaj joj o mojim očima i našim budućim poljupcima. Govori joj o toploti usana i trncima ispod jagodica.

Dotakni me krišom, da niko ne vidi, da niko ne razume. Smanji ovaj prostor između nas u kome samo On postoji. Udahni me i pronađi. Osmeh, pesmu, priču. Podvuci prste tamo gde niko nikada nije bio. Oživi me. Poput bajke, poput sna.

A, najbitnije od svega. Gledaj me. U oči. Sa tinjajućom željom za srodnošću ove naše kože. Gledaj me kao da samo ja postojim. Jedina i potpuna. Željena i ostvarena. Tvoja i ničija. Gledaj me, kao da ne postoji sutra. Ništa, osim tog dodira.

Pruži ruke svoje, obrgli me. Poput detata. Grli me čvrsto i lagano. Grli me me do kraja sveta. Grli me, ljubeći u čelo, obraz, jezik.