Otvoreno pismo povodom reformi škola

Draga Državo,

Nisam pisala u trenutku kada sam otvarala firmu i dobila informaciju da je budžet koji je namenjen mladim preduzetnicima potrošen na poplave, nisam ni u trenutku kada nisam uspela da dobijem radnu dozvolu i odem iz ove zemlje, samo zato što Srbija nema regulisane zakone kako treba za tako nešto…Pišem vam sada, kada ste zgazili profesore, učenike i Direktora škole, škole koja postoji 40 godina, i koji su možda jedini razlog zbog moje odluke da ostanem toliko dugo i ovde pokušam da stvorim nešto.

Dan pre vaše zvanične odluke, učenici Politehnike — škole za nove tehnologije na takmičenju u Sloveniji (put i smeštaj obezbedio je bivši učenik) saznali su da su se plasirali na svetsko takmičenje u Engleskoj kao državni prvaci u Srbiji u robotici.

To jutro kada ste vi objavili vest ja sam držala govor učenicima osnovnih i srednjih škola o mom putu i veliki akcenat je bio baš na profesorima i Direktoru škole, o tome kako su uspeli da prepoznaju naša interesovanja ka robotici i da u zemlji gde ne postoji industrija ipak obezbede uslove da stvaramo. Možete li da zamislite komentare i oduševljenje te dece? A nisam jedina koja Direktora/profesore spominje na konferencijama.

Školi u kojoj učenici svake godine uzimaju prva mesta na Mašinskom fakultetu iz kompjuterskoj konstruisanja i modelovanja, učenici koji su dobili priznanja od Mladih Istrazivača Srbije i Hrvatske.

Direktor i profesori koji ne traže pomoć od države, već svojim radom i trudom obezbeđuju najbolju opremu učenicima ( 3D štampač, industrijska robotska ruka, CNC mašine). Direktor je uspeo da opremi kabinet računarima, opet uz pomoć bivših učenika, ne traživši pomoć od države.

U školi gde se stvara, poštuje i neguje odnos između učenika i profesora čak i nakon završetka. Profesori koji učestvuju na seminarima unapređenja nastave i tu pokazuju izuzetne rezultate. Pored svega toga, profesori i učenici već godinama između nastave — tokom odmora, prelaze u drugi objekat, jer ti Državo nisi mogla normalan prostor da obezbediš više od 10 godina.

I bez obzira na sve to, opet postoje izvanredni rezultati. I znam, ako ovo uopšte bude dospelo do nekog od vas, naravno da će biti kriva prethodna vlast, ali ja više krivim ovu, jer je odlukom, koja je do samog kraja držana u tajnosti odlučeno da se Politehnika — škola za nove tehnologije pripoji Tehničkoj školi Novi Beograd zajedno sa tehničkom školom “Zmaj” i time ubije jednu od najboljih tehničkih škola u regionu.

Nažalost još mnogo škola ovom reformom je ugašeno, pa se postavlja i sledeće pitanje, a to je koliko profesora ostaje bez posla? Kakav primer dajemo budućim generacijama kada reformom uništavate jedne od najperspektivnijih zanimanja u inostranstvu koje Politehnika neguje već godinama, a tobož težimo unapređenju. Ako već ništa niste pružili, molim vas da ono što je stvoreno ličnim požrtvovanjem, ne oduzimate.

Dragi profesori, roditelji, učenici, mislim da je dosta da budemo svakodnevni svedoci sahrani morala — plasiranjem raznih rijaliti programa, promovisanjem niskih vrednosti, lečenjem dece preko SMS poruka, a sada i gašenjem škola. Pozivam na otpor ovakvom sistemu.

Bivša učenica Politehnike — škole za nove tehnologije,

Valerija Spasojević