Nauči Bitcoin kao dete od 7 godina!
Bitcoin — često opisan kao kriptovaluta, vitruelna valuta ili digitalna valuta, jeste novac koji je u potpunosti digitalan. Predstavlja online ili digitalni oblik novca i može da se koristi za kupovinu proizvoda i usluga jednako kao i gotovina. U skladu sa time, sve veći broj prodavnica i banaka omogućava plaćanje pomoću ove kriptovalute.
Bitcoin je stvoren kao način razmene novca preko interneta. Ova digitalna valuta je trebalo da obezbedi alternativan sistem plaćanja koji bi funkcionisao slobodno i nezavisno od centralne kontrole upravljanja, ali bi se sa druge strane upotrebljavao slično kao i tradicionalne valute.
Kako bitcoin funkcioniše?
Bitkoin je izgrađen na distribuiranoj digitalnoj knjizi ili zapisniku pod nazivom “blockchain”, što je sastav blokova podataka distribuiran među korisnicima. U ovoj “knjizi” nalazi se evidencija svih transakcija koje su se desile unutar takve mreže. Kao što samo ime implicira, blockchain (prev. lanac blokova) je niz blokova povezanih u celinu, niz, lanac. Blokovi su digitalne prirode, kao i sama mreža.
Za blokove je karakteristično da sadrže detaljne podatke i informacije o svim transakcijama unutar mreže. Ti podaci podrazumevaju vreme i datum transakcije, vrednost, kupca i prodavca, ali i jedinstvenu identifikacionu šifru svake razmene. Svi unosi u blockchain od strane korisnika postaju deo bloka ili formiraju novi blok i nanizani su hronološkim redom. Na taj način se stvara digitalni lanac blokova — blockchain. Kada se blockchain-u doda blok, on postaje dostupan svakome ko poželi da ga vidi, što za posledicu ima da je blockchain kao knjiga transakcija transparentan i javan. Predmet transakcije unutar blockchain-a su kriptovalute, među kojima je najpoznatija Bitcoin.
Pošto ova knjiga ili baza nije sačuvana na jednom mestu ili serveru, za nju se kaže da je decentralizovana. Umesto da svako poseduje svoju odvojenu knjigu i vodi zasebnu evidenciju transakcija, postoji jedna knjiga koja sadrži sve transakcije. Na taj način ona je u vlasništvu svih, te pristup podacima nije ekskluzivan, već je raspodeljen među korisnicima.
Decentralizacija
Decentralizovanost blockchain mreže podrazumeva da ona nije pod kontrolom ili autoritetom ijedne pojedinačne organizacije. Transakcije između korisnika unutar mreže su neposredne, bez centralne instance poput banke ili vlade kao poverenika. U slučaju blockchaina, poverenje je zasnovano na sistemu koji se temelji na logičkom algoritmu, podešenom tako da je mogućnost zloupotrebe minimalizovana matematičkom strukturom i logikom operacija. Transakcije se vrše između pojedinaca i bivaju trajno snimljene ili zabeležene u blockchain mreži. Time je zapis transakcija uvek transparentan, dostupan i lako vidljiv za sve. Samim tim, mreža nije privatna već otvorena za pristup i promenu od strane korisnika, slično jednom Google dokumentu.
Iako činjenica da bilo ko može da unosi promene u blockchain deluje rizično sa jedne strane, to je zapravo ono što ga čini pouzdanim i sigurnim od mogućih zloupotreba. Da bi transakcioni blok bio dodat blockchain-u, on mora da bude verifikovan od strane više korisnika. Takođe, jedinstvene šifre, koje se koriste da prepoznaju transakcije korisnika, moraju da budu u skladu sa podešenim obrascem za šifrovanje.
Kriptovalute i šifrovanje
Termin “kriptovaluta” potiče od procesa šifrovanja koji su uspostavili stvaraoci digitalne valute radi zaštite od zloupotrebe. Sredstva koja se razmenjuju među korisnicima blockchain mreže su u obliku digitalnih valuta ili kriptovaluta. Među njima je napoznatija Bitcoin. Podaci o razmeni pojedinačnih jedinica valute skladište se u informacione blokove i time formiraju mrežu. Korisnici mreže su uglavnom vlasnici bitkoina. Oni međusobno vrše transakcije i uzajamno ih verifikuju.
Kada neko pošalje bitkoin sa jedne na drugu adresu, transakcija je vremenski označena i zabeležena kod svakog člana sistema. Niko ne može da zloupotrebi sistem i pošalje nešto što nije u njegovom vlasništvu jer je cela istorija svih transakcija ikad obavljenih u mreži sačuvana kod svih korisnika i mora da se podudara na svakom uređaju na kome je sačuvana. Pored toga, određeni učesnici mreže pod nazivom čvorovi (nodes) moraju da validiraju svaku transakciju koja se dogodi unutar mreže, čime ona biva trajno zaključana pomoću šifre i nije je moguće promeniti.
Svrha kriptografije (šifrovanja) u blockchain-u upravo jeste da se spreči zloupotreba i reši problem duple upotrebe koji je karakterističan za kriptovalute. Šifre imaju svrhu da spreče korisnike da prave kopije svojih sredstava kao i pokušaja da ih koriste dva ili više puta.
Šifre koje se koriste za pristupanje blockchain-u i vršenju transakcija su u obliku dugačkih, nasumičnih brojeva i izuzetno ih je teško pogoditi na silu. Ovaj nivo statističke nasumičnosti verifikacionih šifara neophodnih za svaku transakciju uveliko umanjuje rizik da bi bilo ko mogao da krivotvori bitcoin transakcije.
Transakcije se javno objavljuju na mreži i dele između čvorova. Na otprilike svakih deset minuta deo korisnika pod nazivom rudari sakupljaju informacije o ovim transakcijama u novi pojedinačan blok i trajno ga dodaju u blockchain mrežu. Ovim putem se gradi blockchain kao računovodstvena knjiga bitkoina.
Rudarenje
Način na koji se dolazi do kriptovaluta, pa i bitcoina, naziva se mining, tj. rudarenje. Rudarenje vrše kompjuteri rešavajući složene zagonetke radi verifikacije autentičnosti transakcija na mreži. Kao nagradu za rešenu zagonetku, vlasnici kompjutera dobijaju sveže stvorenu valutu, tj. bitcoin. Dodavanjem novih transakcija na blockchain mrežu stiču se bitcoini i to predstavlja proces rudarenja. Rudari su zapravo pojedinci koji poseduju moćne kompjutere i validiraju transakcije u mreži.
Da bi motivisali rudare da se takmiče među sobom u rešavanju zagonetki, bitcoin kôd ili algoritam ih nagrađuje sa novim bitcoinima. Stvaranjem novih bitcoina dodaju se nove transakcije na mrežu. Na ovaj način se transakcijama i rudarenjem podržava i dalje razvija sama blockchain mreža.
U početnim fazama razvoja blockchain-a bilo je moguće da prosečna osoba bude rudar i izrudari bitkoin uz pomoć svog kompjutera. Međutim, to više nije slučaj. Bitcoin kôd ili algoritam napravljen je tako da čini rešavanje svojih zagonetki sve zahtevnijim i težim, iziskujući istovremeno sve veće kompjuterske resurse. Stoga, rudarenje bitcoina danas zahteva moćne kompjutere, a usled trajanja procesa takođe i pristup velikim količinama struje.
Bitcoin novčanik
Na sličan način kao što možemo da držimo tradicionalne novčanice u materijalnom novčaniku, virtuelne valute se drže u digitalnim novčanicima i može im se pristupiti pomoću određenog softvera ili online i hardverskih alata. Da bi osoba pristupila svojoj virtuelnoj gotovini ili novčaniku, ona treba da poseduje sopstvenu šifru. Privatna šifra se takođe koristi da bi se dokazalo vlasništvo nad sredstvima kada se vrši transakcija u mreži.
Korisnik može jednostavno da zapamti sopstvenu šifru koja je dovoljna da razmeni ili kupi nešto svojom virtuelnom gotovinom. Usled toga se i novčanik za kriptovalute ponekad naziva i „moždanim” ili „misaonim” novčanikom.
Da li bitcoin može da se zameni za novac?
Bitcoin može da bude zamenjen za novac kao i bilo koja druga valuta. Postoje mnogobrojne online menjačnice kriptovaluta, ali transakcije se mogu obavljati i uživo u menjačnici ili banci.
Koliko bitcoina ima?
Algoritam bitcoina je ograničen na 21 milion novčića. To je ukupan broj bitcoina koji može da se stvori ili “izrudari”. Do danas je stvoreno oko 18,9 miliona. Iako je ostalo da se pronađe još samo 2,1 milion, biće ih sve teže nalaziti. Stoga, stručnjaci procenjuju da će poslednji bitcoin biti izvučen 2140 godine, za oko 120 godina.
Ovo ima za posledicu da vrednost i cena bitcoina konstantno rastu, jer su prvi bitcoini 2009. godine vredeli nekoliko centi, a danas (februara 2022.) odnos između dolara i bitcona je — 1 bitcoin = 35.000$
Bitcoin: Finansijska revolucija koja je u toku!
Mnogi od stručnjaka iz kripto sveta — kriptografi, programeri, akademici i ekonomisti, koji razumeju logiku blockchain-a i koje su mogućnosti ove inovacije, veruju da će on doneti veliku redistribuciju bogatstva u modernom društvu.
To je takođe na tragu globalizacije koja je sveprisutna i u stalnom razvoju. Kao što su protok robe i podataka ubrzani i globalno umreženi putem logistike i interneta, jednako bi trebalo da bude slučaj i sa novcem.
Jedinstvena mreža za novac poput blockchain-a u široj upotrebi može da omogući efikasna prekogranična plaćanja i transakcije, što je jedna od njegovih najvećih prednosti.
Na koji način će Bitcoin promeniti svet, i kako da postante deo finansijske revolucije — sada možete naučiti na Blockchain kursu Digitalne Akademije.
