Албанци хоће да еврима ишчупају наше корене

Драгана ЗЕЧЕВИЋ | 07. април 2018. 18:00 |

ИАКО нас има више, купујући српска имања пре свега по ободу села, али и заузимањем Клокот бање, Албанци нас све више потискују унутар села. А како би остварили свој циљ да их буде више, у последње време нуде високе цифре за откуп српске земље.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ — “НОВОСТИ” СА СРБИМА НА КиМ: Спавамо на смену, али о одласку не размишљамо

Овако житељи Клокота, већински српске општине, говоре о ситуацији у којој се налазе, потврђујући сазнања “Новости” да Албанци желе да промене етничку слику у овом делу Косовског Поморавља.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ — СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Косовски чвор сви везивали, од Пашића до Тадића

Са свега 23 квадратна километра Клокот је најмања општина на Космету, због чега је на “мети” освајања Албанаца, поготово што у њој Срби чине 60 одсто становништва. Са плодним ораницама и бањом која је приватизована пре пар година и у којој је дограђен комплекс зграда Клокот је, по речима упознатих у овдашње прилике, веома примамљив Албанцима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ — ИСПОВЕСТ МЛАДОГ СВЕШТЕНИКА ИЗ УРОШЕВЦА: Живимо као да смо у затвору

И док већина наших саговорника тврди да им је жеља да остану у својим кућама и сачувају своја имања са најплоднијом земљом на читавом Космету, истичу и бројне проблеме са којима се суочавају.

- Нараво да желимо да останемо. Али највише ме нервирају лажни повратници који дођу да узму помоћ, а потом се врате тамо где су отишли, јер су овде све продали — готово љутито на наше питање како и од чега живе, одговара Драган Влајковић (58) кога затичемо у дворишту једне од првих кућа у Клокоту, познатом и по бањи, односно извору лековите воде.

Драган Влајковић (58) са унуком Данијелом

Са шесточланом породицом у којој је најмлађи шестогодишњи Данијел, наш саговорник, некадашњи радник испоставе фабрике “Милан Благојевић”, објашњава да је његов рођени брат Милан радио у оближњој фабрици минералне воде, али да сада у њој Срба готово да нема.

- Нажалост, и поред фабрике воде, село нема воду! Нема је ни у школи, деца су принуђена да од куће носе воду — казује Драган док сређује двориште за пролећну сетву поврћа и тврдим гласом говори да његова породица ништа није продала нити планира да продаје имање.

- Због бањског комплекса, готово јединог на Косову, Албанци овде нуде за ар плаца од три до четири хиљаде евра — прича нам један од мештана док нам показује бању којом сада управљају Албанци. У околним српским кућама, мештани, њих око 2.000, ипак опстају. Већина тврди да нема намеру да одлази, иако многи опомињу на неправду око помоћи коју повремено добијају.

- Не само што ништа никада нисам добио, већ сам остао и без посла у школи. А о томе колико смо моја породица и ја везани за наше село најбоље говори то што сам овде саградио кућу и сав новац који сам зарадио радећи неколико година у Луксембургу уложио у њу, док су мој отац и брат купили 25 ари имања које је комшија Србин продавао — прича нам Бојан Богдановић (33), чија се новосаграђена кућа налази на самом крају села, односно надомак пута који води ка Скопљу и Урошевцу.

Славица Нисић

Бојан казује да је са друге стране сеоског пута већ неколико српских домаћинстава продато и да су се већ доселиле две албанске породице. Показује и на околна складишта грађевинског материјала која су саградили Албанци на раније купљеној српској земљи, што Србе унутар села чини окруженим… Да Албанци желе да изолују Србе и у овој најмањој општини на Космету, у којој су Срби у већини, доказ је и огроман хотел “тврђава” на улазу у Клокот, на којем је власник поставио албанску заставу… Ипак, Бојан који живи са супругом Миленијом и ћеркицама Кларом (8) и Саром (7), каже да жели да остане и опстане овде, иако тренуто живе од 15.000 социјалне помоћи од државе Србије коју прима и већина овдашњих житеља.

- Једино примање које имамо јесте синовљева плата који ради као референт у Општини — прича Миливоје Богдановић (67) још увек, како каже, глава осмочлане породице. Са супругом, сином, снахом и њихово четворо малолетне деце, каже, не би могао да преживи да не обрађују земљу и не чувају стоку. Социјална помоћ главно је примање и Славици Нисић (43), самохраној мајци троје деце, од којих је двоје средњошколаца.

- Од када ми је супруг пре шест месеци преминуо, све теже нам је да обрађујемо нешто мало имања што имамо — прича ова жена, која на питање да ли планира да остане у Клокоту упркос свему одговара:

- Уколико већина наших комшија остане, остаћемо и ми. Међутим, уколико они крену у расељеништво мораћу и ја са својом децом!

И док остали мештани тврде да би најрадије остали само да је, како истичу, више посла и радних места за младе, у три километра удаљеном Врбовцу, чисто српском селу са стотинак домаћинстава и не размишљају о одласку.

Милосав Ђурић

- Осим пољопривреде, пре свега пластеника, већина мештана живи од неких примања од наше државе Србије — каже нам Срећко Којић, представник овог села који тврди да у Врбовцу нема продаје имања и да је досад у претходних двадесетак година продато свега пет-шест српских кућа. Међутим, у оближњем Биначу је око стотину албанских и тридесетак српских кућа од којих је десетак већ оглашено на продају.

Иако поседује само три хектара имања и нема механизације, Милосав Ђурић, отац десеторо деце (55) из Бинача, каже да не размишља о одласку. Отац петоро кћери и исто толико синова, прижељкује посао за троје одрасле деце од којих је једино запослен најстарији Слободан (28), као возач у школи. Синови Милош (25) и Небојша (19), каже, могли би да раде као аутомеханичари, али нема средстава да им отвори радњу. Мирослав, који са породицом живи у кући коју им је саградила хуманитарна организација “Мајка девет Југовића” каже да би му највише значила помоћ у виду механизације да настави да обрађује имање и тако издржава и шесторо школараца, али и најмлађег, шестогодишњег Василија, који ће ове јесени поћи у школу. Ипак, додаје да му је највећа жеља да и његови потомци упркос тешким условима и скученој кућици од педесетак квадрата, створе себи услове за живот у селу у којем су живели и рођени њихови преци.

Хотел “Каљаја” који држе Албанци

ТУЖБЕ РАДНИКА

Срећко Спасић, бивши председник општине Клокот, подсећа да постоје две основне и једна средња школа као и две амбуланте и да је Клокот бања до 1999. године запошљавала око 200 Срба. Сада их у фабрици воде и стационару готово нема.

- Пре неколико година када је приватизована, у бањи је саграђен још један комплекс са неколико зграда — истиче Спасић, и напомиње да готово нико од српских радника није обештећен, због чега су упутили тужбе Међународном суду правде.

ПОДСТРЕК ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

- ОДУПРИТЕ се продаји имања, јер свако продато парче земље је продата шанса да нас у будућности буде више — поручио је Србима у Клокоту Далибор Јевтић, министар за повратак у косовској влади, док председник Божидар Дејановић истиче да у општини Клокот живи око 3.500 Срба и да поред самог Клокота, Срба има у још четири села. Као највећи проблем у овом месту наводи недостатак посла за младе и истиче да ће уз помоћ државе Србије наћи начина да подстакну запошљавање, а самим тим и опстанак Срба у општини.


Originally published at www.novosti.rs on January 18, 1970.