Бећарац на лекарском рецепту

Јовица БЕКИЋ | 19. фебруар 2017. 13:15 | Коментара: 0

Сомборац Слободан Вукобратовић је дуго година истраживао сватовске обичаје салаша и написао књигу

ОД детињства су ме интересовали сватовски обичаји салашара, а од 1977. године сам сакупљао податке. Све сам брижно бележио, чувао. Љубав ми је пренела моја баба Ђурђевка, која је живела на салашу у Ранчеву, права енциклопедија овдашњих обичаја. Као члан овдашњег КУД “Раванград” од ране младости чувам и негујем бакину традицију.

Овако, за “Новости”, прича Слободан Вукобратовић (47) из Сомбора, аутор објављене књиге “Сватовски обичаји сомборских и салашарских Срба староседелаца”.

И, захвалан је својој баки, која је много волела да приповеда о свему и свачему, а њему као детету било је веома интересантно оно што она казује.

- Када су у салашима били нечији сватови, па ако се задесим у то време тамо, бака би ме водила да гледамо сватове. Нетремице је пратила ко у сватовима шта пева, јер бећарци су у два стиха имали своју поруку и тачно се знало коме је песма намењена, а да се нико не именује. Бећарце је бележила где год је стигла. Довољан јој је био само један стих да забележи, а остало се знало. Многе је и сама смишљала, и много пута их је и певала — поносно ће наш саговорник.

У књизи има неколико њених записа бећараца, чак и на лекарском рецепту доктора Ђорђа Лазића и на ковертама од писама. Бака Ђурђевка учила је Слободана да пева и да игра. У гонку на салашу у Ранчеву био је астал, а на њему радио са грамофоном. Ујак је куповао плоче, а међу њима је била и плоча Антуша Габрића, хармоникаша са четири кола: невен коло, мало бачко, велико бачко и момачко коло или логовац. Бака је пустила плочу, ухватила унука за руку и показивала му како се шта игра. Од тог времена па до данас, Вукобратовић кад год чује нешто интересантно у вези са сватовским обичајима, уредно записује. Тако је почео да формира наслове и редослед догађаја сватовских обичаја. Уз то је сакупљао од Срба староседелаца и сватовске фотографије.

ДА ОСТАВИМ ДЕЦИ

- НАМЕРА ми је била да народно благо и духовну културу забележим у свом изворном облику, као што су чинили наши преци од првих долазака на ова подручја, пре свега кроз векове до данас. Посебну заслугу имају Срби настањени на салашарским насељима који окружују Сомбор као језгро: Билић, Буковац, Градина, Жарковац, Лугово, Ненадић, Обзир, Ранчево, Чичови. Већина тих насеља датира из 18. века, када је Аустрија доделом земље награђивала Србе који су припадали војничком сталежу и борили се за њене интересе широм Европе — појашњава Слободан Вукобратовић (на слици).


Originally published at www.novosti.rs on January 18, 1970.