Белатукадруз ( у зеленом џемперу), са сином Иваном, братаницом Александром Лукић, оцем Михајлом и мајком Наталијом, 1996- Село Мишљеновац. Звижд. Србија

ВАША ПОСЕТА, Снови моји / Белатукадруз — (У огледалу) Библиотека “Мадоне Одјека”

Наталијин сан животни

украдоше блиски, својта

Не и Врт

Путањицу преко брежуљка

према Главичици

Благо под прагом

Презрели патлиџани

Књижевници и садукеји из Јудеје

саблазнитељи

не просвећују не заслепљују

откуд они овде

у овој шумовитој малој земљи?

Харају по Наталијином врту

за себе и за пријатеље своје

јер знају да неће дуго

Чупају цвеће, бостан

ломе гране оскоруша

због неколико плодова

газе бокоре нарциса

хризантема.

сујетни, изроди

јесен, пухор пепела

Горди лопов; провинцијско мазало

Ко хармонику, згњечиле су га године

амбиције, па не може да узме ни даха

ни да јекне

*

Ваша посета, Снови моји, доноси

претек и отвара ризнице

никад необасјане светлошћу.

Још не долазе мртви

да узму немоћи живих на себе,

али неки већ разговарају са мртвима

као са живима, у Твоје име, Господе!

Ко жели живота, сновима се мора хранити.

Донесе нам Бог снове у долу мучевну;

донесе нам Бог и неком нејасне а другом

јасне слике показује;

неком играње слика поједе душу.

Гробари су пијанице.

Гробари закопавају и ћуте.

Господ откопава и виче.

Синови мајку закопавају, Господ откопава;

бољи је син Господ од синова.

Муж жену загрће, Господ одгрће;

бољи је муж Господ од мужа.

У дроњама праведника крије се Бог.

Крв праведника једино је писмо на земљи

које нико никад не може избрисати!

Где је Наталијин врт, тамо је царство…

И сваки струк је у њему здравље и снага,

пуноћа здравља и снаге.

Безгрешност не вене.

Безгрешан има много живота. И даје.

Живот је поклон,

и само се може поклањати,

и поклањањем умножавати.

Ех, отмичри, узалуд насрћете и харате

Наталијин врт; што више будете отимали,

све ћете мање имати.

Све више ћете се смањивати

док не ишчезнете.

Никад не узми, него поклони.

Не додируј туђе.

Додируј Бога, јер то чисти од греха,

лечи од болести,

избавља од смрти.

Ко уђе у Наталијин врт, упознаће истину

Уселиће се она у њега и постаће једно

са Вртом и Истином

и неће више бити полован, већ цео човек.

Истина уцељује, и чини целим, док обмана ситни

у комаде и меље човека у пепео.

Просуо си светлост по тами бујног Наталијиног

врта, Господе, и произашле су боје и облици.

Наднео си се лицем Својим над бездан,

коме је име овакво или онакво,

и бездан се мучи у грчевима и заплиће

у сенкама. Сенкама изражава лепоту лица Твога.

Не вреди огледало у тами, не можеш ништа видети.

Светлост је потребна лику, огледалу, и свакој

биљци….

Не једем у Наталијином врту презреле смокве

ни диње, већ светлост. Бога једем.

Већ годинама душа моја Бога једе

ум мој Бога једе

нека га и тело моје једе

нека га сви које знам и не знам једу

Једем Бога

да би оживеле моје кости

мртве кости

_ _ _ _ _ _ _ _


Originally published at www.vlaskamagija.com.