Вукосављевић: Поносни чувари српског језика у Албанији

Министар Владан Вукосављевић, за “Новости”, о положају наше мањине у Албанији и њиховом идентитету: Упркос понекад застрашујућим притисцима и тешким околностима нису се одрекли своје традиције и културе

У Албанији, незванично, живи између 20.000 и 30.000 Срба, али њихов тачан број је немогуће утврдити, између осталог и због тога што на последњем попису нису могли да се изјашњавају као Срби. Највише их је у Скадру и околини, има их у граду Фијеру, староседелаца је било и у средњој Албанији (у области Елбасана и Берата, где је реч о остатку становништва некадашњих српских држава кнеза Јована Владимира, краља Милутина и цара Душана), а постоје и потомци информбироваца одбеглих после 1948. године…

Боравећи недавно у Тирани, на Конференцији савета министара културе земаља Југоисточне Европе, министар културе и информисања Владан Вукосављевић састао се са представницима три удружења наших сународника у Албанији. То су удружење српско-црногорске мањине “Морача-Розафа” и Српског православног друштва “Свети Јован Владимир” из Скадра и “Јединства” из Фијера.

- Тешко је да човек после састанка са представницима наших удружења нема горак укус у устима — каже Вукосављевић за “Новости”. — Срби у Албанији живели су у скоро немогућим условима деценијама, још од времена режима Енвера Хоџе, па и касније. У време НАТО агресије додатно је погоршан положај наше заједнице. Били су излагани јаком притиску за асимилацију. Упркос томе, они се нису одрекли идентитета и мора им се одати најдубље признање за све оне незамисливе напоре и неисказиво тешке околности у којима су живели. У смањеном броју, са малим капацитетом, изложени невероватним, чудним, неки пут застрашујућим притисцима, успели су да очувају српску традицију, која је на подручју северне Албаније и поготову у околини града Скадра и те како присутна и у материјалним споменицима кулуре и у традицији, и у језику.

Велики део наше заједнице се протеклих деценија истопио, а нашем народу који је тамо опстао, држава Србија помаже управо преко Министарства културе и информисања, које финансира пројекте на конкурсима за Србе у региону. На тај начин подржава се рад ова три удружења, односно пројекти који се односе на учење српског језика и штампање публикација, као и информисање на матерњем језику.

- Тој заједници су потребни и подршка и охрабрење. Они је добијају не само из Министарства културе, већ и из других министарстава, али се чини да и даље постоји простор да помоћ буде конкретнија и на сталнијој основи — додаје министар културе.

Црква Светог Стефана у Скадру на Бојани

Приликом сусрета у Тирани, обећана им је помоћ у букварима и књигама, као и у програмима за учење српског језика. Биће им обезбеђене и опрема и претплата за праћење телевизијских програма наших националних и регионалних емитера, организована посета културним споменицима Србије, а припрема се и изградња српске школе у Фијеру.

За најактивније удружење “Розафа-Морача” из Скадра (организује гостовања наших уметника у Скадру, стипендира 30 студената да студирају у Србији), које закупљује сат времена програма недељно на локалној ТВ, већ је обезбеђен културноисторијски програм у продукцији РТС-а.

Неки делови српске заједнице у Албанији и даље су у тешкој ситуацији. У селу Врака, рецимо, живи 60–70 Срба који су и егзистенцијално угрожени, без средстaва за живот и рад. Министарство ће покренути иницијативу да им се побољша стандард.

Остаци Цркве Пресвете Богородице у Враку Фото Игор Маринковић

- Српска заједница у Албанији одржаће се само уз помоћ Србије. Они су и са малим задовољни, само да знају да Србија зна за њих, да се среће са њима, и да не губе везу са матицом. Морална и свака друга обавеза је да помажемо максимално што можемо, а притом је очување писма и културног идентитета најважнији посао — закључује Владан Вукосављевић.

ПОЗИТИВНИ СИГНАЛИ

Током боравка у Тирани потписан је споразум о сарадњи између Србије и Албаније у области културе, а ускоро ће тамошња министарка културе Мирела Кумбаро Фурџи, на Вукосављевићев позив, доћи у званичну посету Београду.

- Подизање квалитета културне сарадње са Албанијом, моћи ће да доведе и до тога да се положај српске заједнице, управо у области културе, неговања традиције и писма и других садржаја, обогаћује. Имамо разлога за релативни оптимизам, јер постоје и први сигнали добре воље са албанске стране. Очекујемо да пракса то потврди.


Originally published at www.novosti.rs on January 18, 1970.