“Горестни плач” Захарија Орфелина

Д. МАТОВИЋ | 20. март 2018. 11:15 |

Народна библиотека откупиће изузетно вредно песничко дело из 18. века. Војиновић: Реч је о политичком тексту интонираном против аустроугарске власти

ПРВО српско штампано песничко дело, “Горестни плач” Захарија Орфелина, како “Новости” сазнају, поново ће се наћи у ризници Народне библиотеке Србије. Једини примерак овог драгоценог дела у Србији изгорео је током шестоаприлског бомбардовања Београда, а сада ће га, ако се прођу све бирократске стазе и богазе, Народна библиотека откупити од једног бечког антиквара. Новац за откуп, око 60.000 евра, обезбедило је Министарство културе Србије.

- За постојање овог примерка није се знало све до прошле године када нам је антиквар из Беча понудио књигу на продају — каже, за “Новости”, Жарко Војиновић, начелник одељења за библиотечку грађу Народне библиотеке Србије. — На срећу, текст те књижице био је објављен пре Другог светског рата, тако да су наши стручњаци могли да ураде идентификацију. Утврдили су да је реч о оригиналном примерку, који је штампан 1761. у Венецији, у штампарији Грка Димитрија Теодосија.

У старим библиографијама и каталозима забележено је свега неколико примерака ове књиге, а у 20. веку била је позната само она којa је страдала са осталим књигама Народне библиотеке.

- Захарије Орфелин је, уз Доситеја Обрадовића и Јована Рајића, најзначајнији Србин 18. века. Пронађена књига је невелика, али је њена културолошка важност огромна. Изузетно је значајна, зато што нема других сачуваних примерака — каже Војиновић. -

Посебно је важна за Србе, зато што је у време кад је настала било мало српских књига.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ — ОАЗА отпора масовној култури

Орфелин је “Горестни плач” писао црквеним, рускословенским језиком. Поема је историјско-политичка и говори о политичком положају српског народа после Велике сеобе.

- Наслов поеме је дуг и помиње се Србија, чији је народ расејан по другим државама, а главни део “Горестни плач” значи “Горки плач” — објашњава Војиновић. — Иначе, пошто је дело политички интонирано и има негативних тонова који су упућени против аустроугарске власти, нарочито против угарског дела државе, претпоставља се да је тираж због политичких разлога био уништен. Књига није смела да “уђе” у Аустроугарску, да не би било проблема са бечким двором, јер је била антибечки интонирана.

Две године касније, Орфелин је написао поему “Плач Сербији”, на језику ближем народном, у којој је ублажио политичке теме. Био је један од најпросвећенијих Срба у 18. веку и зачетник српског књижевног песништва. Бележе га као самоуког, али је он много знао. Био је свестрана личност: писао је књиге, цртао карте, правио бакрорезе, био је физичар, учитељ, чиновник, виноградар, издавач… Знао је руски, латински, немачки, француски. Највећи значај припада му као песнику, али је и његов књижевно-просветитељски рад обиман и разноврстан. Састављао је уџбенике, катихизисе, календаре, часописе, расправе и различите научно-популарне списе…

Захарије Орфелин / Фото Библиотека Матице српске

КОМПЛИКОВАНА ПРОЦЕДУРА

- ЗА откуп старих и ретких књига располажемо одређеним средствима, али за посебно вредна дела најчешће немамо довољно новца — каже за “Новости” Влада Тријић, заменик управника Народне библиотеке. — Министарство културе је, на срећу, препознало значај Орфелиновог дела и подржало нас да ову књигу откупимо. Иначе, често имамо процедуралних проблема приликом откупа наших културних добара која се налазе у иностранству. Обавезни смо да откупљујемо дела помоћу јавних набавки, а неки од власника не желе да уђу у ту процедуру. Имамо проблема и са власницима из наше земље, али они, ипак, лакше прихвате да уђу у то “коло”.


Originally published at www.novosti.rs on January 18, 1970.