Део заглавља једне од низа библиотека “Сазвежђа З”

Домаћи паук / Бела Тукадруз — Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА

ПОНОЋ. Зашто бих је, и може ли се, бескрајна, описати?
Маховинастим сагом хоризонта каскају јелени. Поноћна роса, припев славуја у воћњаку — пробијам се кроз све то, полако корачајући према имању крај Пека…
 
МИЛЕВА ПИЛКИНА; ЖИВОРАД ПАЈКУЗ. Враћајући се са Пека и пењући се уз Бењино Брдо (Бења живео средином прошлог, 19. века), често сам виђао удовицу Милеву Пилкину, старију педесетак година од мене, старицу која се чило кретала, и Живорада Пајкуза — “Ждета” како су га звали, у тежињавим гаћама (замуцкивао је)… Седели су на високим басамцима својих старинских кућа, као кипови… Годинама. Галерија ликова: Зора Пуричина, Санда Черкез, Станика, Ленка Добросављева, Љуба Бренин, Зора Љубина, Живка Кодина, Чеда Латин, Љуба Ленкина (Добросављева), Станисав Боркин, Винка Тижина, Сока Тижина, Љуба Пурица, Злата Пуричина, Велимир Бућурко, ….Лександра Цветка Бранковог, Тина Ковач……

(Из неких забелешки које насрћу, као осе, из тамних кутова… )

… Онај што осматра небо и што слути, суочен са црнилом и тмушом некакву приказанију (како би рекла моја покојна мајка), старац што је напунио 88. година, предвече је ушао у моју собу. — Је ли ово ноћ? — питао је.. — Шта је него ноћ!? Скоро да сам подвикнуо. Облачи се, спремало се за кишу. — Ма, ајде, бога ти, погледај ти то небо; ја такво нешто никад нисам видео за ових мојих 88. година! . — Погледао сам. Југозападни хоризонт, тамни облаци; али ово село киша заобилази. Старац је опењт дошао, нешто касније… — Ма ово. бре… — Шта га то буни? Узнемирује? Шта то слути? Приближавање црних небеских јача??? Или читаво јато опаких домаћих паука-духова? — (7 јул 2013, око 22: 23)


Originally published at sites.google.com.