Лепенци променили историју нашег света

М. Краљ | 16. август 2017. 12:45 |

На данашњи дан, пре 50 година јавност сазнала за археолошку сензацију; Пре него што ће постати планетарна вест, “Новости” дале велики значај открићу

ОНО што је нађено у Лепенском виру не само да далеко превазилази све оно што је у археолошком погледу пронађено у Југославији за ових 20 година, већ то иде у ред највећих европских и светских открића.

На данашњи дан, пре пола века, ово је обзнанио легендарни директор Народног музеја Лазар Трифуновић, откривајући први пут резултате истраживања на градилишту хидроелектране на Дунаву, који ће потом као сензација одјекнути не само у домаћој јавности, већ и у научним круговима широм планете. О проналажењу насеља подигнутог 6.000 година пре нове ере, које “превазилази до сада најпознатије археолошке споменике људске цивилизације из тог периода”, већ сутрадан известиле су “Вечерње новости” у тексту “Ђердап мења историју света”:

- Само на површини од 1.250 квадратних метара пронађени су остаци 41 куће трапезоидног облика, тако подизане да су што мање изложене ветровима. У кућама су откривене 33 скулптуре које представљају људске фигуре или главе животиња — писале су “Новости” тог 17. августа 1967. године, уз истицање јединствености облика и величине пронађених скулптура и поређење да су у Месопотамији из тога доба нађене фигуре чије димензије не премашују 15 сантиметара.

Пре него што ће Лепенски вир постати “светска прича”, на страницама нашег листа, свакодневно, нове детаље о значају открића са локалитета из млађег каменог доба износили су руководилац ископавања, тадашњи доцент археолошке групе Филозофског факултета Драгослав Срејовић и директор Археолошког института, легендарни професор Ђурђе Бошковић.

Ремек-дело неолитске културе

О срећном и ретком открићу и траговима које су следили да би ископали остатке преисторијске културе јединствене архитектуре, уметности и духовности, Срејовић је нашем новинару Анастасу Нешићу, између осталог, рекао:

- Готово у свакој кући откривена је по једна или две скулптуре. То је било најпријатније изненађење. Први пут открили смо монументалну пластику из тог периода! Досад су углавном сретане фигурине од печене земље. Није претерано, верујте: ово што смо нашли су прве скулптуре у европској уметности.

На основу алатки резбарених од кости и осталих открића, Срејовић је закључио да ову културу, чије проналажење отвара нову етапу изучавања балканске преисторије, нису стварали земљорадници, него рибари и ловци.

За професора Ђурђа Бошковића, открића Срејовићевог тима нису била случајна, већ су се уклапала у читав план археолошких истраживања на целој територији Ђердапа.

- Оволики број колиба сасвим посебног облика у врло јасно постављеним међусобним односима није нигде нађен — рекао је за “Новости”, Бошковић. — Може се рећи да не само у научном, већ и у чисто материјалном погледу реална вредност ових нових аквизиција далеко превазилази сва до сада уложена средства за археолошко ископавање у читавој области Ђердапа.

“Вечерње новости” из 17. и 18. августа 1967, са фотографијом Срејовићевог првог сусрета са новинарима

СРЕЈОВИЋУ УПАЛА СЕКИРА У МЕД

НАШ лист се бавио и контроверзама у вези са самим открићем овог значајног локалитета. У “Новостима”, јануара 1979. у тексту “Прилог за истину о Лепенском виру”, Јована Кесара, руководилац прве фазе археолошких истраживања на Ђердапу др Душанка Вучковић Тодоровић је изјавила:

- Тачно је да су Обрад Кујовић и Ивица Костић 30. августа 1960. године, истражујући терен од Доњег Милановца до Добре, открили неолитско насеље Лепенски вир. Тај посао они су обавили у склопу општих истраживања десне обале Дунава која је организовао Археолошки институт… Срејовић је после неколико година почео да откопава и научно обрађује овај локалитет. Имао је среће. Упала му је секира у мед.

Originally published at www.novosti.rs on January 18, 1970.