Ненад Јездић сади шљиве — бере аплаузе

МРАЗ ухватио Забрдицу, на гране шљиве се ухватило иње, а газда претаче трећи казан ракије. То у сеоцету крај родног Ваљева глумац Ненад Јездић на дедовини, где је пре десет година посадио своје прве воћке, потекла је ових дана шљивовица. Много пута говорио је стихове Оскара Давича: „ …Ој, Србијо међу песмама, међу шљивама…“ Сада и сам међу шљивама слави српско село, дели његову муку, али и радост убирања плодова.

- Дошли сте у прави час. Имамо прве купце, испорука ракије је спремна, мада је предузеће још у повоју. Овде шљива расте, ту се прерађује, ферментише и дестилише. Дајемо све од себе да постане најчистија, најпоштенија, најплеменитија и најприроднија ракија на домаћем тржишту. Ово је наша мала радионица, како би рекао мој технолог Славко Ђурђевић, радионица за ручну производњу ракије. Још је у изградњи и чека нас доста посла. Али одлучио сам, упркос упозорењима да је тешко бавити се воћарством и прерадом воћа, да ћу успети — говори у даху наш домаћин жељан да нам све у исти мах покаже.

Дошао је на прадедовско имање у моменту када се, како сам каже, определио за живот без трзавица, тамо где ће се удаљити од позоришта, да би га боље читао и сагледавао. Постао је свестан изузетности села, у коме се као дете ужасавао што мора по сунцу неку воћку да убере, да гази по овчјим брабоњцима, рукује са људима који се осећају на стајњак.

- Пожелео сам нешто рукама да урадим и сада сам део тога. Истинску пуноћу живота осећам на селу. Неће ме то удаљити од сцене. Напротив. Себе овде видим за цео живот. Ако ме Бог удостоји, наредних неколико десетина година. Не знам шта носи дан, шта ноћ. Ту сам да се трудим, на све начине да нађем инспирацију на овој земљи.

Било му је, каже, јако важно, да имању од петнаест хектара, од којих је значајан део докупљен, удахне дух традиције и у производњи ракије примени стару технологију, која се ни по чему не разликује од савремене.

ПОМОЋИ ОНИМА КОЈИ РАДЕ Ми смо, подсећа Јездић, сиромашна држава и зато, колико год то профано звучало, и колико то јефтини људи јефтино изговарали, потребне су нам европске интеграције и фондови. На пољопривреду треба да се фокусирамо. Требало би да се образује поштена комисија, да одабере домаћинства са пуно деце, спремне младе људе који хоће да раде, где има потенцијала да се узгаја стока, да се баве ратарством, воћарством. Помоћи им, дати засебна осигурања, ако треба, поклонити механизацију. Даље ће они сами.

Још није цигла залегла свуда где треба, догодине ће бити под кровом, али храстова бурад, 100 комада, спремна су да се спусте у подрум. Ту ће ракија да „стари“. Кажу најбоље је три до пет година, да би попримила арому храстовине. Нешто ће морати одмах да се прода да газдинство опстане. Оно што је сигурно, из Дестилерије „Јездић“, тврди домаћин, изаћи ће добра препеченица.

- Осим винског квасца и још неких ситних садржаја, који дају већу искоришћеност суве материје и шећера у воћу, бољи волумен и квалитет и арому, у нашој ракији нема ничег другог, осим воћа.

Највише шљивовице, али и дуњеваче и малиноваче, слиће се у флаше на којима ће највероватније писати „Јездић ракија“, али одлука још није пала. Имена три бренда су већ дата — „даросава“, „лепосава“ и „дикосава“.

Препун полета и ентузијазма, глумац који је име и поштовање стекао на сцени и великом платну, прича о новој страсти и завичају.

- Ваљево је шљиварски крај. На овој надморској висини, са великом количином сунца у току године, шећер се у воћу највише накупи. Погледајте, леп је ово призор, али мора се улагати и поштено радити. Ако не знаш како, а ти ради по закону — поштено. Ово јесте на неки начин промоција мог производа, али и афирмација свих оних који се овим послом баве. Важна је свака подршка, па мислим да сам то и ја самим тим што сам се као јавна личност упустио у ову „лудорију“. Али ништа без помоћи државе. Први пут ове године наплатио сам субвенције. Мало је то, у односу на уложено, али је тај новац битан. Добар је осећај знати да у овој причи ниси сам, а то је оно што сваки сељак тражи.

ВОЛЕО БИХ ЈОШ ДЕЦЕ ОТАЦ четворо деце, Ненад Јездић верује да је суштина напретка у наталитету. — Сада брујимо сви о Косову. Вратићемо Косово, сигуран сам. Али, морају да се роде ти Срби, који ће да га заслуже и задобију. Ми смо умирући народ. Како ми живот одлази, жао ми је што немам још деце. Радим као миксета. Пуна ми је глава и позоришта и филма, газдинства и технологије. Распукни се, главо, али дај све од себе.

Срце, утроба, и лудачка енергија, каже, водили су га да оствари свој сан, па и по цену да се задужи, али сигуран је да о свему томе неко води рачуна.

- На једној икони сам прочитао: „Дар Божји, а трудио се тај и тај…“ Треба тако да тумачимо ствари, да све што радимо су дарови, а на нама је да се трудимо. Не могу ни да замислим, да би ми се могао десити неки материјални бољитак, без рада. Много људи седе по кафићима, бесциљно лута улицама, упија празне и нуди помпезне приче. Сања богатство и лагодан живот. А знате ли који пут треба да се пређе да би се добила флаша ракије. У том једном литру налази се 10 килограма шљиве. Колико тамо неки човек мора да се савија не би ли покупио те шљиве.

Са горчином и забринутошћу, Језда прича о судбини српског села. Изједа га мука сељакова, јер види све.

- Тужно и несретно је. Та комунистичка какафонија напретка, идеалног живота, правде и једнакости поистоветила је сељака и индустрију, уништила село, радне навике, жељу да се сеје и бере. Волео бих да моје газдинство узнапредује и да запослим петоро, десеторо људи, да се ухлебе у овој ракији. Да имају своју плату и да кажу, запослио сам се у свом селу. Има наде…

У пола реченице глумац и пољопривредник Ненад Јездић, баца поглед на сат и завршава разговор. Маше комшији Милијану и довикује: „Пребаци ми она дрва до вечерас.“ Раднику Иви: „Провери ватру… журим на представу. Ето ме рано ујутро…


Originally published at www.novosti.rs on January 16, 1970.