Ненцима ирваси су живот

Марија Јанковић | 07. мај 2017. 15:50 | Коментара: 0

Наш репортер са народом који егзистира у суровим условима на “крају света”, тик уз северни пол. У главном граду Нарјан-Мар, на сваког становника долази по пет јелена. Народ се сели два пута годишње — зими и лети

ЖИВЕЛА сам до пете године у тундри, дубоко у мразу. Селили смо се константно два пута годишње, са својим јеленима, јер они лети јуре за водом. А тако и ми за њима. Чували смо их, помагали младунцима, а уједно смо користили јелене и за исхрану. Они су наш живот.

Овако своје најраније детињство описује Ксенија Филиповна, припадница народа Ненци, староседелаца крајњих северних предела, који живе у руској тундри, тик уз Северни пол. Заправо се и ради о приобаљу Северног леденог океана. Она је данас старешина Ненског туристичког центра, који је смештен у граду Нарјан-Мар, главној луци ове области. До града се може само — долетети, или лети, када нема ледених покрова, стићи бродом. Наиме, пута до главних саобраћајница Русије нема. А репортер “Новости” посетио је управо овај скоро поларни предео, у повратку са морске стационарне ледоотпорне платформе “Приразломнаја” компаније “Гаспром њефт”.

Ксенија Филиповна данас живи модерним животом у Нарјан-Мару, главном граду области која броји 40.000 људи, а чак 90 одсто меса које једу је од јелена. Када је завршила школовање у граду, вратила се у тундру да тражи рођаке и са њима провела годину дана. Сада сваки дан долази на “посао” обучена као представница овог јединственог народа и показује посетиоцима из свих делова света како њени сународници, њих око 700, и даље живе окружени снегом и ледом.

Шатор

ЧИМ смо дошли код Ксеније Филиповне, она је најпре запалила мешавину трава и грања и дим “бацала” на свакога од нас. Да нас очисти од злих мисли. Показује нам одмах тотеме Ненаца и објашњава шта сваки од њих значи за њен народ. Имамо и могућност да замислимо жељу и траку вежемо за једно дрво. У зависности од тога када желимо да се испуни, везаћемо чврсто или лабаво, ако можемо да чекамо. Све ово подсећа и на ритуале других народа, а наша домаћица каже:

- Долазе нам многи из различитих делова света. Схватила сам да смо сви ми, заправо, веома слични.

За прављење и облагање шатора потребна је кожа чак од 200 јелена

Води нас у шатор да нам покаже како проводе свакодневицу. Да се један овакав дом направи и обложи, потребно је жртвовати 200 јелена!

Иако је напољу минус и шиба ледени ветар, у пролазу коментарише да је већ отоплило и без бриге може да се спава у летњој верзији шатора. Ксенија Филиповна одмах пали ватру у шатору, да, у зависности од тога колико се разбукти, види какви смо људи.

- Па, нисте лоши — коментарише она.

Наш репортер (десно) са колегиницом / Фото И. Павићевић

Пијемо ракију од 60 степени, коју зову “ватрена вода”. Није њихова, донели су је житељи Нарјан — Мара. После сат времена, већина чланова новинарске екипе није могла да проведе у шатору више ни минут. Репортерка “Новости” прва је пала на овом тесту хладноће.

Шамани

ВЕЋИНУ обичаја научила је од шамана. Као и други племенски народи, медицина се у Ненаца ослања на природу и све што може да извуче из ње. Ови људи подно Северног поларног круга живе у духу природе којој верују и највише јој се клањају, јер од ње и зависе. Мраз почиње већ половином августа, а може и да порани. Током децембра и јануара сунце не може ни да се види, а током јуна и јула, и ноћу, скоро не залази.

Један од најважнијих ритуала кроз који се пролази са шаманом јесте када узгајивач јелена крене у лов. Он мора да прође обред заштите од непријатеља.

Селидба

НЕНЦИ се селе два пута годишње. Зими су у шуми и припремају дрва и крзно, а лети се селе према води због јелена. Управо у мају младунци стижу на свет, а очекује се да их ове године буде и до 150.000, али велики број не преживи због јаких мразева. Наиме, село се стално креће и многи младунци морају одмах по рођењу да буду спремни за пут.

Сама Ксенија Филиповна је, када је други пут оставила живот у шатору, са собом повела и једног тек рођеног. Чувала га је — у стану у граду, од маја до септембра. До проблема је дошло када су почели да му расту рогови. Она је морала да га пусти у природу, барем на село код пријатеља.

Староседеоци живе у јединственим шаторима у Руској тундри, у приобаљу Северног леденог океана / Фото Гаспром њефт

ХЕЛИКОПТЕРОМ У ШКОЛУ

МЕЂУ Ненцима има староседелаца који се никада нису школовали, нити се упознали са цивилизацијом. Ипак, модеран живот је “продро” на ненску земљу. Тако, данас, деца Ненаца имају могућност да иду у школу, а до ње се превозе — хеликоптером.

РИБА ИЗ ЗЕМЉЕ

ЖИТЕЉИ Нарјан-Мара славе Дан јелена, 2. августа. Тада су на менију сличне ђаконије које су и репортери могли да пробају — јеленска плећка, чипс од јелена, усољен лосос и вотка. Већина је од Ненаца пробала и рибу коју усоле и зими закопају у земљу. Лети је ваде и једу. Земљу користе као природни фрижидер. Сама Ксенија Филиповна нам каже да је толико “несвакидашњег” мириса који се осећа и до месец дана касније, да већина дошљака одбија и да проба. Она трвди да је укусна.

ШТА ЈЕ ТУНДРА

САМА реч тундра на финском значи предео оскудне или слабије развијене вегетације. То је хладна, обично слабо насељена и тешко проходна област сиромашна биљним и животињским светом. Обухвата и континентални појас Арктика, који су “Новости” посетиле.

У области поларног круга, у време зимске краткодневице, сунце се уопште не издиже изнад хоризонта. Још северније, ноћ траје дуже и већи део тундре нема сунчеву светлост по више месеци. То утиче на живот у тундри, па је активност усредсређена на кратак период осветљености. Осим таме, ту је и хладноћа.


Originally published at www.novosti.rs on January 18, 1970.