ПОТРАГА ЗА НЕСТАЛИМ ГРАДОМ: Престоница деспота Стефана на обронцима рудника

У потрази за несталим средњовековним градом Сребрницом, изнад села Страгари. Дворови српских владара, на којима су одржавани државни сабори још неистражени

РАЗВАЛИНЕ силне куле, скривене у шуми на вису Рудника изнад села Страгари, једини су белег средњовековног града Сребрнице у клисури истоимене реке. У њему се налазио двор — летњиковац Стефана Лазаревића у коме је често боравио, а ту традицију наставио је његов наследник деспот Ђурађ Бранковић. У “Сребрници на Рудницах” одржавани су државни сабори, чиме је град добијао улогу престонице.

Утолико је чудније што српска археологија никада није добила средства за истраживање рудничке Сребрнице. Ово тајанствено место посетило је мало посвећених истраживача, а репортер “Новости” га је обишао захваљујући Милану Војновићу, водичу Планинарског друштва “Полицајац — Јосиф Панчић”.

НА падинама брда на ком се диже Кулина, између дрвећа се једва назиру остаци спиралне стазе, зидина и тераса утврђења затрпани вековном ерозијом, који још чекају археолошка истраживања.

- Државни сабор је био изузетан догађај коме су присуствовали сви племићи, архијереји и њихове свите, војници и по обичајима тог времена они су заједно били на богослужењу у цркви која је могла да прими ту масу људи — каже археолог доцент др Дејан Радичевић. — Нажалост, ми још не знамо где је град, ни деспотов двор, где су се ти важни догађаји одигравали јер, иако звучи невероватно, Сребрница никад није истраживана!

Саговорник “Новости” чија истраживања на Руднику откривају досад непознату слику средњовековне Србије, наглашава да је ова планина богата рудама метала била један од стубова економске моћи државе, од Немањиног времена до пропасти деспотовине. Зато није никакво чудо што се овде налазе велики градови и дворови.

- Рудничкa Сребрница је у време Српске деспотовине представљала насеобину у којој су боравили српски владари — наводи историчар проф. др Марко Шуица.

- Деспот Стефан је октобра 1422. писао Дубровчанима писмо у “Сребрниц”. Сребрницу је у лето 1430. деспот Ђурађ Бранковић изабрао за место свог боравка и своје дворске пратње. Ту је провео месец дана кад се лечио од грознице током лета 1433. године.

Између дрвећа се једва назиру остаци спиралне стазе, зидина и тераса утврђења Кулина

ЈЕДИНО што се данас зна о локацији Сребрнице јесте да се налазила у клисури истоимене реке, у околини утврђења чије остатке народ назива Кулина. Од ње је видљив само део велике донжон куле, коју убрзано разарају трагачи за благом.

- Остао је очуван још само један зид, па се бојим да ускоро нећемо имати шта да истражујемо — забринут је др Радичевић. — Кулина је остатак утврђења које је контролисало важну саобраћајницу дуж реке Сребрнице, најкраћи пут од срца густо насељене жупе с бројним рудницима сребра до великог града Рудника, административног, трговачког и занатског центра где су се налазила и дипломатска представништва Дубровника и Котора.

Иста сабраћајница се из града Рудника настављала ка тврђавама у Мајдану и на Трески, све до великог града Борача, на ивици Груже. Тај низ утврђења с Острвицом, као централним и највећим, чинио је одбрамбени појас око планине Рудник, која је с бројним коповима сребра, злата, олова, гвожђа била један од стубова моћи средњовековне Србије.

Сребрничка тврђава није, као што је уобичајено, на планинском врху већ на нижем вису који је врло тешко уочљив из клисуре, али се са скривених зидина пружа одличан поглед на пут крај реке.

- Писана сведочанства су исцрпљена и данас само археологија може да пружи одговоре на питања о изгубљеном граду Сребрници — каже др Радичевић.

ПРАВИ значај овог места најсликовитије илуструје податак да деспот Стефан у њему организује државни сабор 1425, кад се нашао на ивици смрти због незацељене ране. На скупу свих достојанственика српских земаља од Подунавља до Зете одиграло се историјско помирење Лазаревића и Бранковића. Стефан Високи је у Сребрници за наследника прогласио сестрића Ђурђа, с којим је претходно ратовао. Константин Философ, Стефанов биограф, то описује:

“Благочастивога деспота Стефана постиже више ножна болест, од које одавно страдаше. Зато и веома побојавши се смрти, посла по свога сестрића господина Ђурђа, и дође овај у место звано Сребрница, и ту се сабра са патријархом сабор часних архијереја и благородних свију власти и свију изабраних, и благослови њега (Ђурђа) на сабору на господство”.

Манастир из времена краља Драгутина

ГРАД, ДВОР И ЖУПА

ИМЕ Сребрница у средњовековним документима означава више појмова: град, двор и област. Повеља из 1395. говори о Сребрничкој жупи, а дубровачки архив о граду с тргом и царином. Ту су и дворови и задужбине великаша који су закупци или власници рудничко-топионичких постројења.

- У Сребрници је двор имао и војвода Никола Зојић, који је поседовао руднике, топионице па чак и ковницу — каже др Дејан Радичевић. — Захваљујући њима постао је толико моћан да је покушао да преотме власт од деспота Стефана, али безуспешно.

СРЕБРНИЧКЕ СВЕТИЊЕ

КНЕГИЊА Милица 1395. повељом потврђује Сребрницу као метох руског манастира Пантелејмона на Атосу, а оближњи манастир Вољавча, по предању утемељен у Немањино доба, такође се помиње у Сребрничким повељама. Недалеко од тајанствених Кулина, у атару данашњих Страгара, налазе се још два важна манастира — Петковица, из времена краља Драгутина, и Благовештење, саздано око 1400. године.

- Историчари нагађају да ли је сребрничка црква која се помиње у вези с државним сабором храм у Рамаћи с најочуванијим средњовековним живописом у Шумадији, или можда у страгарском манастиру Петковица, где су најстарије фреске. То су само хипотезе, можда ће археолози тек открити праву сребрничку цркву — каже историчар Борисав Челиковић.


Originally published at www.novosti.rs on January 18, 1970.