РУКОПИСИ НЕ ГОРЕ

Моја љубавна посвета Мајстору и Маргарити

Ј. БАЊАНИН | 22. мај 2017. 17:30 | Коментара: 0

Уметница Јелена Мартињук, која је илустровала култно дело Михаила Булгакова. Снимала сам места из времена настанка “романа над романима”

У ГАЛЕРИЈИ Руског дома у Београду, у “Ноћи музеја” приказане су изузетне фотографије руске уметнице Јелене Мартињук, у оквиру изложбе “Рукописи не горе”, које оживљавају “Мајстора и Маргариту”, “роман над романима” Михаила Булгакова.

Јелена Мартињук, сликарка по образовању и кустоскиња Музеја “Булгаков” у Москви, изложила је 35 од стотинак фотографија на којима је радила три године. У разговору за “Новости”, позната уметница говори о Булгакову и његовом делу с великим поштовањем, истичући да је литература за њу најсавршенија уметност, јер се маштом може замислити све, док је фотографија документ.

- Идеја је била да направим нешто “ретро”, и зато сам користила сепију. Желела сам да фотографије којима илуструјем књигу заиста оживе јунаке и догађаје из романа, а те двадесете и тридесете године прошлог века у којима је “смештен”, и та непоновљива, чудесна атмосфера Булгаковљевог света, најбоље се могу постићи сепијом. Хтела сам да створим илузију тога да је неко после дуго времена нашао сандук у којем су старе слике, сведочанства о томе да се нешто десило. Све што сам снимала су стварна места која и сада постоје у Москви, и која су постојала у време када је Булгаков стварао свој роман. Наравно, фотографије су мало обрађене, поготово Маргарита која лети на метли, али другачије није било могуће — описује Мартињукова.

Сплет догађаја током снимања није био случајан, и како истиче, чини јој се као да јој је у томе помогла дружина из романа.

- Било је немогуће замислити да ће нас пустити на кров Дома Паскових, који је смештен у близини Кремља. Већ је све било залеђено када смо се коначно попели тамо, с нама је било и обезбеђење ФСБ, али смо ипак успели да снимимо оно што смо желелели. Верујем да је некоме “тамо горе” оно што стварам било интересантно, а ја сам радила с великом љубављу, и мислим да су добре силе биле уз мене.

Јелена Мартињук каже да су јунаци овог подухвата и заслужни уметници и људи са улице.

- Мајстор је таксиста. Много глумаца је хтело да буде баш он, али мени је био потребан искрен израз лица са болом. Дуго нисам могла да га нађем, а онда сам махнула руком на улици и ухватила такси. Гледајући у таксисту, видела сам да је то Мајстор Булгакова, јер се у његовим очима видела патња. Испоставило се да се тај човек управо развео од своје жене и да има проблема у вези са старатељством над својом децом.

Поред експоната који сведоче о љубавима Михаила Булгакова и његовом раду на чувеном роману, импресивна изложба у Руском дому у једном делу приказала је и његову реконструисану радну собу, која такође фасцинантно дочарава његово доба, тешко политичко време Стаљина, цензуре и страха.

- Могуће је да се роман “Мајстор и Маргарита” са мојим илустрацијама појави у Србији, уколико буде било заинтересованих за такав подухват, што би ме посебно обрадовало — каже Јелена Мартињук.

ДОБАР ОСЕЋАЈ У БЕОГРАДУ

ГОСТОВАЊЕ у Београду за Јелену Мартињук било је велико задовољство.

- Желим да фотографишем сва занимљива места и покажем их познаницима у Москви. Београд је пун прозрачности и светлости, а људи зраче добротом. Одавно нисам имала тако добар осећај као што га имам овде — истиче позната руска уметница.


Originally published at www.novosti.rs on January 18, 1970.