САХРАЊЕН СЛАВНИ ТРУБАЧ: Грмело

У родном селу Драговцу, надомак Бојника, сахрањен легендарни трубач

УЗ звуке трубе је рођен и сахрањен, а између су протекле деценије испуњене музиком и славом која ће се још дуго проносити овим просторима. Фејата Сејдића “краљем трубе” прогласиле су колеге трубачи јер је за њих био идол и синоним људскости и поштовања. У кругу породице и истински пријатеља и поштовалаца његове музике сахрањен је у среду надомак Бојника, на сеоском гробљу у родном Драговцу.

- Дочекала Стана своју љубав, свог Фејата, изговарали су поред одра рођаци који памте велику љубав кринисану са две ћерке и сином Зораном. Стоје загрљени једни поред других и тешко им је да поверују да стуба породице више нема.

- Мој отац је био велики господин али га слава није променила, био је увек ту за све нас — причају уплакане ћерке Мила и Сузана.

- Волео је да буде лепо дотеран, па смо га и за онај свет опремиле како доликује. Највише је волео да носи бела одела, а бели шешир му је био заштитни знак.

О Фејату се могу написати многе књиге, али о њему најбоље говори његова музика и то је највредније наслеђе које је оставио својим потомцима. Зато је најдирљивији тренутак на сахрани био када је његов унук Небојша засвирао трубу. Сузе су му се сливале низ лице док је над дединим одром свирао “Баладу”, Фејатову нумеру. А када је сахрана завршена брдом изнад Драговца заорила се песма “Свирај, свирај Фејате”.

- Дошао сам да му у име општине Лучани и Сабора трубача у Гучи последњи пут кажем хвала за све што је учинио на промоцији наше музике. Био је омиљен међу трубачима, али и међу свим житељима Лучана — рекао је Миливоје Доловић, председник ИО Сабора трубача.

БРАЋА ПО МУЗИЦИ

ПУТ Бојника на вест о смрти свог деде упутио се и хармоникаш Саша Демировић из Париза.

- Много ми је помогао у каријери. Био је мој узор и велики пријатељ — каже Саша.

А, из Македоније је допутовао Насер Кадрију из Штипа. Он се присећа да су се упознали 1981. године у Гучи и да су од тада били искрени пријатељи: — Био је и остаће легенда!


Originally published at www.novosti.rs on January 18, 1970.