СВЕТСКИ ПОЗНАТ СТРУЧЊАК ТВРДИ: „Сирија је ништа наспрам онога што се спрема на Балкану!“

1 juna 2017

Počnimo od toga kako je 28 lidera EU, diskutujući o Zapadnom Balkanu na nedavnom samitu, uperilo prstom na — a šta bi drugo — „rusku agresiju“ u dvorištu EU.

Pređimo zatim na crnogorskog tužioca i njegovo galamljenje o „ruskim državnim telima“ koja su ogranizovala pokušaj prevrata tokom izbora u oktobru 2016. godine radi sprečavanja ulaska zemlje u NATO.

I, konačno, osvrnimo se na upozorenje predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da anti-EU retorika Donalda Trampa može da izazove rat na Balkanu. Uobičajeno nadobudni Junker tvrdi: „Ako ih prepustimo samima sebi — Bosnu i Hercegovinu, Republiku Srpsku, Makedoniju, Albaniju, sve te zemlje — opet ćemo imati rat“.

Balkan je možda — ponovo — na ivici eksplozije. Ali uz jedan novi momenat: za razliku od 1999. NATO neće moći da tek tako bombarduje nebranjeni Beograd 78 dana. Nova generacija ruskih raketa bi to vrlo lako sprečila.

Balkansku tragediju 1999. su suštinski izazvali lažni masakri na Kosovu u režiji BND-a — nemačke obaveštajne službe — uz pomoć lokalnih Albanaca i BND-ovih agenata provokatora, koji su pucali na obe strane kako bi izazvali rat i razbili Jugoslaviju.

Sve oči uprte ka Albaniji

Sadašnji razvoj događaja na geopolitičkoj razini je još mračniji.

Uobičajeni sumnjivi likovi rade svoj uobičajeni posao: krive Rusiju, a dođavola sa dokazima

Stoga ćemo dopustiti upućenom insajderu, dr Olsiju Jazedžiju, direktoru Instituta za slobodne medije u Tirani, da nam bude vodič.

U decembru 2016. šef CIA Džon Brenan je otišao u Albaniju i izdao fatvu za „rat protiv Rusije“ — sa težištem na Makedoniji.

Kako objašnjava dr Jazedži: „Posle Brenanovog odlaska, albanski premijer Edi Rama, bliski prijatelj Džordža Sorosa, okupio je sve albanske političke stranke iz Makedonije i naredio im da podrže Zorana Zaeva protiv Nikole Gruevskog, koji se smatra rusofilom i protivnikom NATO, dok je Zaev Sorosov potrčko. Kao rezultat toga, Albanci su bojkotovali Gruevskog i dali podršku Zaevu da formira vladu. Zaev je Albancima obećao da će Makedonija usvojiti albanski kao zvanični jezik i stvoriti treću albansku (polu)državu na Balkanu. Makedonci se opiru, ali Tirana i Edi Rama organizuju albanske političke stranke protiv Gruevskog, s ciljem da Makedonija postane član NATO.

U isto vreme, na Kosovu — suštinski jednoj opakoj narko-mafijaškoj prevari koja se predstavlja kao država, i koja je sedište Kampa Bondstil, najveće američke prekomorske vojne baze na planeti — Hašim Tači, predsednik i bivši razbojnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), „pravi vojsku za Kosovo, sa krajnjim ciljem integrisanja Kosova u NATO, uprkos tome što se Srbija protivi takvoj budućnosti za svoju bivšu autonomnu republiku“.

Jazedži takođe ističe kako „u Albaniji imamo dve značajne terorističke organizacije, pod zaštitom Amerikanaca i Evropljana“.

Prva je ono što Ankara naziva Terorističkom organizacijom Fetulaha Gulena (FETO), za koju tvrdi da je instument nemačkih obaveštajnih službi: „Turska protestuje što je Albanija domaćin FETO-u, ali ih Amerikanci tu drže kao adut protiv Erdogana“.

Druga je Mudžahedin-e Kalk (MKO), koja se bori protiv vlasti u Teheranu: „Albanija se pretvara u centar MKO. Džon Bolton je nedavno boravio u Tirani, zajedno sa još nekim međunarodnim sponzorima MKO, i oni napadaju Iran i pozivaju na promenu režima.“

Luckasta liderka MKO Marjam Radžavi je takođe posetila Tiranu, i razrađuje plan za „rušenje ajatolaha“ u Iranu.

Kako ističe Jazedži, ključna stvar je u tome što, „pošto su pretvorili Balkan u regrutni centar za ISIS/Daeš tokom rata u Siriji, Amerikanci sada pretvaraju Albaniju u državu novog — „2.0“ — džihada“.

Stoga se ponavlja „ista istorijska greška koju su napravili Albanci na Kosovu, koji su svoju budućnost 100% vezali za Kamp Bondstil, mada će ih Srbija ponovo osvojiti istog trenutka kada bi NATO ili SAD otišli (što će se, pre ili kasnije, neminovno desiti)“.

U međuvremenu, Evropska unija i Amerikanci, koji bi da deradikalizuju vehabitske muslimane Evrope, ćute o iranskim džihadistima.

„Nevidljivi“ neprijatelj

Dakle, ključni deo slagalice je Albanija kao centar novog džihada — protiv Slovena u Makedoniji, protiv Teherana, a takođe i protiv Ankare. Nije ni čudo što je, do pre nekoliko meseci, glavni savetnik albanske vlade bio izvesni Toni Bler.

Ali tu imamo i „nevidljivog“ neprijatelja koji je posebno bitan.

Krajem marta je srpski predsednik Tomislav Nikolić otputovao u Peking u svoju poslednju zvaničnu posetu uoči izbora 2. aprila. Kineski predsednik Si Đinping je istakao da je ekonomska saradnja sa Srbijom — i Balkanom uopšte — prioritet za Kinu.

Bez sumnje je tako. Peking je 2014. stvorio fond za ulaganje 10 milijardi evra u Centralnu i Istočnu Evropu. Prošle godine, kinesko preduzeće „Everbright“ je kupilo aerodrom u Tirani. Kineska Eksim banka finansira izgradnju autoputeva u Makedoniji i Crnoj Gori.

U Srbiji, „Kineska korporacija za puteve i mostove“ je izgradila Pupinov most preko Dunava u Beogradu — takođe nazvan „Most kinesko-srpskog prijateljstva“ — u vrednosti od 170 miliona evra, finansiran zajmom kineske Eksim banke, koji je otvoren 2014.

Šlag na torti infrastrukturnog razvoja predstavlja 2,89 milijardi dolara vredna brza pruga između Atine i Budimpešte, koja prolazi kroz Makedoniju i Beograd.

EU je digla uzbunu u vezi glavne deonice Budimpešta-Beograd, koja vredi 1,8 milijardi dolara, pokrenuvši istragu o tome da li mađarski deo krši stroge EU zakone po kojima su tenderi za velike transportne projekte obavezni.

Ugrađena u ovaj zahtev je poslovična zapadna arogancija, po kojoj Kinezi nikako ne mogu da budu sposobni da izgrade infrastrukturu za brzu prugu koja bi bila jednaka, ako ne i bolja od onih u Evropi, i to za manje novca.

Deonica Budimpešta-Beograd zapravo predstavlja ključni deo Kopneno-morske ekspres linije koju su Kinezi obećali da će da izgrade još 2014. zajedno sa Mađarskom, Srbijom i Makedonijom. To je suština jutoistočno-evropskog čvorišta Novih puteva svile, koji se sada nazivaju Inicijativa pojas i put (Belt and Road Initiative — BRI): trgovinski koridor između kontejnerske luke Pirej na Mediteranu — u suvlasništvu Kineske kompanije za okeanski prevoz (China Ocean Shipping Company) od 2010 — sve do Centralne Evrope.

Zvanični spin NATO-a je da on mora da bude prisutan na Balkanu radi borbe protiv „terorističke pretnje“. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg kaže: „Nedavno sam posetio Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, i ohrabren sam što vidim koliko su usredsređeni na suprotstavljanje pretnji od strane boraca iz inostranstva.“

E, pa, „borci iz inostranstva“ su zapravo kao kod kuće, ne samo na Kosovu, već uskoro i u Albaniji, prestonici džihada 2.0. NATO je ipak majstor u stvaranju novih „pretnji“ koje su neophodne da bi opravdale njegovo postojanje.

Džihad 2.0 će verovatno biti uperen protiv Slovena u Makedoniji, Irana i Turske. Da ne govorimo o ruskom mekom trbuhu. Nevidljiva kvaka je u tome što se on takođe može angažovati radi ugrožavanja kineske težnje da integriše jugoistočnu Evropu kao ključno čvorište Novih puteva svile.

Autor: Pepe Eskobar

Izvor: sputniknews.com/columnists/201705311054159721-jihad-balkans-next-nightmare/

Originally published at www.intermagazin.rs on June 1, 2017.