СТОТИНЕ ХИЉАДА БИРАЧА ВИШЕ: Зашто ниједна власт не жели да среди бирачки списак?

У бирачки списак уписано је 800.000 гласача више него што Србија има пунолетних становника. Све ово је у најмању руку нелогично и контроверзно.

Избори (Фото: Јутјуб)

7,2 милиона становника живи у Србији, према подацима Републичког завода за статистику

5,9 милиона пунолетних грађана који имају право гласа

6,7 милиона бирача уписано је у јединствени бирачки списак за овогодишње председничке изборе

860.035 људи, по логици списка, испада да не живи у Србији

11.000 бирача који гласају у дијаспори

Прилику да среде бирачки списак имале су све досадашње власти, али ниједна то није урадила, нити је икада исказана политичка воља. Разлози за то више су него очигледни.

Надлежна министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић изјавила је да је бирачки списак са свим недостацима ипак референтан јер се свакодневно ажурира. Она је казала да је “бирачки списак у овом тренутку ажуриран боље него што је икада у прошлости био”.

- Он се од 2012, када смо имали изборе на свим нивоима, свакодневно ажурира — навела је министарка и додала да механизам ажурирања треба да се усаврши.

Истакла је да ће “проблеми с бирачким списком” постојати све док се не уведе електронско гласање.

- Ми смо годинама далеко од тога, тако да не најављујем сада да смо близу томе — рекла је Ана Брнабић.

Ипак, и даље псотоје бројне нелогичности.

За почетак, према подацима Републичког завода за статистику, Србија има 7.186.862 становника, а пунолетних грађана који имају право гласа је 5.9 милиона. У јединствени бирачки списак за овогодишње председничке изборе уписано је 6.7 милиона бирача. Када се та бројка упореди са бројем пунолетних грађана, испада да право гласа на овим изборима има више од 800.000 бирача који нису становници Србије.

Иако се на тренутак може помислити да је реч о држављанима Србије који живе у иностранству, према речима више чланова РИК-а, у бирачки списак уписано је свега око 11.000 бирача који гласају у дијаспори.

А шта је са преосталима који имају право гласа? Како су се нашли на бирачком списку?

- И ја се питам како је то могуће. Простор за манипулацију са близу милион гласова је огроман. Како је могуће да већ 27 година имамо неажуриран бирачки списак. Све ово се дешавало и деведесетих година, али и после 5. октобра. Ниједна власт тај проблем није решила јер то очито одговара свима — каже Владимир Гајић, члан РИК-а.

Могућа претпоставка је да су се поједини бирачи пријавили да гласају у иностранству, а нису се одјавили из Србије. Чак и да је то случај, опет се ради о занемарљивој бројци у односу на споменуту, кажу наши саговорници.

Социолог Јово Бакић наводи да је излазност бирача заправо процентуално већа него што је наведено, имајући у виду овакав бирачки списак.

- У њему има много више уписаних бирача него што је реалан број оних који могу да гласају. Постоји процена да у списку постоји чак милион бирача који не могу да гласају. Спискови нису ажурирани како треба, па имамо и много мртвих душа на њему, а такође је и много људи ван земље. Ти људи се воде као бирачи, а немају услова да гласају. Наши исељеници који могу да гласају чине заправо веома мали проценат, док већина једноставно не гласа — закључује Бакић.

Позив за преминуле

Један суграђанин (име и презиме познато редакцији) за “Блиц” је рекао да му је отац умро пре 20 година, али да му је за ове изборе стигао позив да гласа. Ако ово звучи невероватно у некој уређеној држави, шта је са бирачем који ће за месец дана напунити 128 година (рођен 1889), а уписан је у бирачки списак на Новом Београду? Ако је неко и за тренутак помислио да је могуће да у Србији живи особа од 128 година, треба напоменути да је прошле године преминуо најстарији становник Србије са 107 година.

Иван Нинић, такође члан РИК-а, каже да се међу уписаним бирачима налази на десетине хиљада умрлих, али да му није позната да ли таквих случајева има више од 100.000.

- Пошто родбина преминулих смртне случајеве пријављује матичним службама, оне су дужне да у року од неколико месеци грађане који су преминули избришу из бирачког списка. Матичари тај посао очигледно не раде јер како у супротном објаснити овакве случајеве? — наводи Нинић.

У РИК су стигле и пријаве станара који тврде да су на њихове адресе стигли позиви за гласање непознатим људима који никада у њиховим становима и кућама нису живели, нити су икад чули за њих. Нинић каже да је могуће да су неки одраније, пре 20 година, били пријављени на тим адресама, али да је и даље много тога нејасно.

- Таквих случајева је било много. Одакле појава толиког броја људи, нико не зна. Такође, у бирачким списковима било је пуно људи који су пријављени на адресама које не постоје у Београду — наводи он.

Парадокса има још. Многим људима је било ускраћено право да гласају јер њихових имена није било на одштампаним бирачким списковима. Тако се дешавало да су се поједини грађани провером на сајту Министарства државне управе и локалне самоуправе уверили да су уписани у бирачки списак, али кад су дошли на гласање, то нису могли да учине јер их није било у одштампаном примерку који је једини важећи за чланове бирачких одбора.

- Једино објашњење је да постоји софтверски проблем и да бирачки списак није добро одштампан — каже члан РИК-а.

Извор: Блиц


Originally published at pravda.rs on April 7, 2017.