СТУПЦИ КАО ЗУПЦИ

заглавље НОВИБУСУР-а

«Поштовани Лукићу

Идемо редом…

Нисам знала да је таква пракса, од сада на даље само шаљем из рукописа… Искрено говорећи до сада нисам ни водила евиденцију где сам и шта послала, зато што изузетно ретко где шаљем ( само ако ми потраже или ми препоруче)… Сазвежђе ми је, што стари кажу, легло на срце, па ћу се мало и потрудити да се такве ствари не понављају… Хвала за Билтен… Биће ми задовољство да га исчитавам… И хвала за одабир песама…» Ово писмо је стигло на уобичајену адресу уредника «Заветина» почетком јануара 2015. године — оно се разликује од многих писама које сам добијао претходних година. И од сасвим непознатих ми посетилаца «Сазвежђа З», и од потенцијалних будућих сарадника, али, богме, и од писама чланова тзв. «Групе Зз», неке врсте претходнице Новог Друштва СУЗ. Пропао је тај покушај оснивања тог Друштва које би, не само чувало успомену на чувеног математичара Мику Аласа, него и на тај круг око Аласа, или представника тзв. Прве Српске Ренесансе. А пропао је, из — претпостављам — врло прозаичних разлога. Временом, тај покушај обнављања једног лепог друштва почињао је да се претвара у тзв. једносмерну комуникацију,као некада када су књижевни часописи штампали све што им стигне у поштанско сандуче. Времена су заиста била неповољна не само последњих десетак година него и дуже за обнављање неких добрих традиција и основа; што се друштвена и политичка криза све више продубљивала, све је некако било и суморније, жалосније, као да су нестајала огледала, и по кућама, и у људским душама. Испољавали су се разни атавизми, примитивност, себичност; гребаторство… Чак и у тој духовној области, каква је поезија, визионарство, где би оно морало бити стигматизовано, као сваки злоћудни тумор. Пар година сам вукао — поред свих осталих својих послова и обавеза, и терет те Групе Зз, док ми није постало јасно да је много глупо бити магарац и вући… у једносмерном правцу. Али времена, прилике, несреће и смрти у породици, понекад преломе… Одлучио сам, средином 2016. године, да је дошло време када се мора рећи попу поп и бобу боб. И да је боље имати за пријатеље чак и непријатеље, који вам истину говоре у лице, него тзв. пријатеље, који су вам то само онда када им треба нешто. А после тога?… Али, да ставим тачку овде на та тзв. «српска посла». «Сазвежђе З» или «Документационо информациони Центар Сазвежђе З» није хуманитарна и добротворна милосрдна установа, већ нешто сасвим друго. Да би неко, ма ко, убудуће, био прихваћен као стваралац, уметник, научник, у «Сазвежђу З», мора да има више дарова, пре свега. Без тога — свако, ма ко то био, може да покуша на неком другом месту. Убудуће, у «Сазвежђу З» ће моћи да сарађују они које смо позвали; што не значи да неки непознати млади ствараоци или особе у годинама не би смеле да нам шаљу своје радове; могу, дакако; да ли ћемо објавити? Наравно, ако нам се допадне. Објављиваћемо само оригиналне радове, понављам, а то значи радове који нису већ негде штампани или публиковани. Ревидирали смо списак оних који добијају «Новине будућности «, уважили жељу неколицине да их више не добиају. Па то је, можда, и природно? Неки су се читаоци, и у Србији и ван Србије, одушевљавали «Заветинама» у почетку; сада више не. Не желимо никоме ништа да натурамо. Само ћеони читаоци и пријатељи добијати од нас — билтене, можда и по неко бесплатно издање, обавештење, који то зажеле. И не само зажеле, него и јаве нам то (доле у десном углу овог листа, постоји најлакши начин за то…. — 02. 01. 2017. М. Л. — ЛеЗ 0008843

Уредник Новибусур-а — Белатукадруз