УДВАРАЊЕ ВЛАСТИМА

У доба франкизма свако ко је желео да преживи и да се бави уметничким послом морао је да се поклони вођи. Неки су то радили на силу, а неки су били одушевљени. Они који нису хтели да се поклоне имали су неколико могућности — да не могу да раде, да буду ухапшени, убијени, или да побегну из земље. Многи уметници се и данас, нажалост, удварају властима и политичким вођама да би од државе добили новац за стварање своје уметности, они који критикују власт у неким земљама и сада завршавају у затворима, али је одговорност за друштво у коме живимо свакако на људима — каже Труеба.

Фернандо Труеба: Наш свет је пун цинизама

Радмила РАДОСАВЉЕВИЋ | 28. фебруар 2017. 14:38 |

Оскаровац Фернандо Труеба о филму “Краљица Шпаније” и вечитим конфликтима човечанства, Франковој епохи, стваралаштву и награди Златни печат Кинотеке

ЈЕДАН од великана “покретних слика” које је јубиларни Фест довео пред нашу публику, оскаровац Фернандо Родригез Труеба, стигао је у Београд са новим филмом “Краљица Шпаније”, који је светску премијеру доживео на Берлиналу. Аутору који је уз Алмодовара “заштитни знак” савремене шпанске, али и светске кинематографије (поред Оскара за филм “Златно доба” 1992, има и награду БАФТА, награде у Венецији, Сан Себастијану, Берлину, номаницију за Оскар за кратки анимирани филм), данас ће у Југословенској кинотеци свечано бити уручен Златни печат за изузетан допринос филмској уметности.

Премијеру “Краљице Шпаније” са Пенелопе Круз у главној улози, публика у Сава центру испратила је овацијама.

- Драго ми је што сам на вашем фестивалу, а посебно сам почаствован наградом ваше Кинотеке, нисам је очекивао. Све Кинотеке у свету имају врло важну мисију, да чувају филмско благо, па ми утолико више значи награда Златни печат — каже Труеба у разговору за “Новости”.

* Из визуре педесетих година прошлог века, “Краљица Шпаније” отвара озбиљна питања и о нашој садашњости. Зашто сте ту причу жанровски “увили” у “лаку форму”?

- Циљ ми је био да направим добру комедију, јер верујем да се већина добрих комедија бави озбиљним, драматичним темама. Постоје и комедије које су потпуно “чисте”, праве се с јединим циљем да засмеју публику, али велика комедиографска дела увек обрађују драматичне епохе, и то је можда најбољи начин да се сусретнемо са стварношћу.

ПЕНЕЛОПЕ КРУЗ ЗАХВАЉУЈУЋИ филму упознао сам дивне, чудесне људе. Мислим да се у “Краљици Шпаније” види колико волим глумце. Тај филм је и трећа сарадња са Пенелопе Круз. Први пут смо радили заједно “Златно доба”, кад је имала осамнаест година, затим “Девојку твојих снова”, а сада је она светска звезда — каже редитељ.

* У филму видимо да црква и Франков режим забрањују филмски пољубац, док се људи хапсе, убијају, шаљу у радне логоре… Које све цинизме људи данас живе?

- Франкова епоха је била веома тешка, на срећу, нисам је дуго осећао, али сам је осетио довољно да могу да ценим слободу. За мене као уметника, цинизам представља механизам одбране од лоших ствари које се дешавају у друштву. Савремени свет је пун цинизама који долази од разних центара моћи — политичких, финансијских, религијских, криминалних… С једне стране, свет глобално комуницира и наизглед је отворен и слободан, а видимо колико су људи дискриминисани, пре свега сиромаштвом, јер човек чија је елементарна егзистенција угрожена не може да буде слободан. То су сложена питања, и она сведоче да одувек постоји борба између привилегованог света и сиромашне већине која жели слободу, националну једнакост, социјалну правду. У савременом свету постоје неке дивне ствари, али све оне у себи носе и нешто негативно, и могу се искористити против људи.

* Изјавили сте да се не осећате Шпанцем, што вам је јавност у вашој земљи јако замерила. У ком смислу ви нисте Шпанац?

- Осећам се, пре свега, као људско биће које нема идентитет, јер када говоримо о било којој врсти идентитета, па и о културном идентитету, мене то плаши. На мој културни идентитет, поред Шпаније утицала је и Француска, Америка, Бразил, многи делови света су ме учинили онаквим какав данас јесам. Поштујем Сервантеса, али ту су и Волтер, Шекспир, португалски писци. Данас је идентитет богат и сложен појам, људи нису нека племена затворена у својим државама која комуницирају само једни с другима. Кад сам почео да се бавим филмом, на мене је највећи утицај направило дело Милоша Формана “Љубави једне плавуше”, и то је мој идентитет.


Originally published at www.novosti.rs on January 18, 1970.