Успети?Не успети? / Белатукадруз — Библиотека Дефтердарова капија

Подстицај за размишљање о успеху и неуспеху у животу и литератури — хронолошки прегледи живота и рада (као грађа) — Прилог за нови број пожаревачког часописа БРАНИЧЕВО (јесен 2009) . — 27.09.2009. 17:40

Белатукадруз, тврђава Голубац…..

Подстакнути Вашим позивом, који је тему успеха и неуспеха у животу и литератури, поставио на најшире и најсолидније основе, ја сам за ову прилику и тематски број Вашег часописа, бацио поглед на судбину три писца: Рембоа, Кафке и Момчила Настасијевића. Чега има више на свету — успеха или неуспеха? И ако није апсурдно, шта је успешније — успех или неуспех?

Не успети — није страшно, страшнији је од тога само успех који се временом покаже као потпуни неуспех. Ма колико то парадоксално звучало, прави успех води кроз неуспех. Велики неуспех временом открива успех који није за подцењивање.

То треба, наравно, доказати.

Зар то не доказују хронологије живота и рада многих уметника, писаца, музичара, проналазача, генија?

1.

(Хронолошки преглед живота и рада Артура Рембоа )

1854. 20. октобра родио се у Шарлевилу (Ардени) Жан-Никола-Артур Рембо. Његов отац, пешадијски капетан Фредерик Рембо, стално је премештан из гарнизона у гарнизон, те готово никад није живео са породицом. Мајка, Виталија рођена Куиф, била је пореклом из породице малих земљопоседника.

1862. Артур (са братом Фредериком) почиње да похађа школу у приватном Росаовом заводу. Одмах се истиче као одличан ученик.

1865.Априла, ступа у колеж у Шарлевилу.

1866. Верлен: Сатурнске песме.

1867. Почиње Артурово пријатељство са Ернестом Делаеом. Смрт Бодлера.

1868. Поводом престолонаследникове прве причести, Рембо му шаље оду коју је саставио на латинском.

Лотреамон (Исидор Дикас) објављује Прво Малдорово певање.

1869. Рембоови састави на латинском објављени су у школским публикацијама; један од њих је и награђен. Рембо пише прву данас познату песму на француском: Новогодишњи поклон за сирочад песма је објављена 2. јануара 1870. у La Revue pour tous). Верлен: Галантне светковине.

1870. 17. јануара у колеж у Шарлевилу долази професор Жорж Изамбар, свега шест година старији од Рембоа. Он Рембоу открива Вијона, Раблеа, Игоа, Банвила и друге писце; уводи га у савремену књижевност.

24. маја Рембо пише Банвилу тражећи објављивање трију својих песама у зборнику Савремени Парнас.

Јула, избија француско-пруски рат.

13. августа у сатиричном листу La Charge објављена је Рембоова песма Три пољупца (Прво вече).

29. августа Рембо први пут бежи од куће; не успева му да доспе до Париза.

2. септембра француска војска капитулира код Седана.

4. септембра проглашена је Република.

7. октобра Рембо поново бежи, овај пут у Белгију. На том путовању настале су неке његове најведрије песме.

Вративши се кући, у општинској библиотеци чита књиге из најразличитијих области (француски социјалисти-утописти, романи из XVIII века, дела из историје, окултизма, итд.).

Смрт Лотреамона. Верлен: Добра песма.

1871. 15. фебруара напушта школу, а 25. фебруара бежи трећи пут, у Париз, где петнаестак дана без пребијене паре скита улицама. У Шарлевил се враћа пешице, пробијајући се кроз пруске линије. Саставља Нацрт Комунистичког устава који није сачуван.

18. марта избија побуна у Паризу. Рембо испољава страсну опредељеност за Комуну која је проглашена 27. марта. Према неким претпоставкама, не довољно основаним, за време Комуне био је у Паризу и ступио у редове комунара.

13. и 15. маја пише два чувена програмска писма: прво, од 13. маја, Ж. Изамбару, а друго, од 15. маја, названо Писмом видовитог, Полу Деменију.

21–28. маја: „крвава седмица”. Париска комуна је сурово угушена.

15. августа Рембо шаље Банвилу друго писмо, са песмом Песнику поводом цвећа.

Пише и Верлену, шаљући му своје песме. Верлен је одушевљен младим песником и зове га у престоницу. С рукописом песме Пијани брод Рембо половином септембра стиже у Париз. Ту је гост тек ожењеног Верлена који са супругом Матилдом живи у стану свог таста. Испољавајући изразиту аверзију према малограђанским конвенцијама, у тој средини убрзо постаје непожељан. Верлен му налази нова пребивалишта код пријатеља Шарла Кроа, Форена, Кабанера, Банвила. Уводи га у „Зезачки круг” (назван и „Друштвом пакосних добричина”) у коме се окупља невелик број познатих књижевника и уметника. У Албуму који заједнички састављају чланови тог друштва. Рембо бележи пародије на стихове других песника.

Понашање Рембоа и Верлена скандализује њихову околину, а нарочито Верленову породицу. Претварајући се у хомосексуални однос, њихова веза изазива оговарања. Стога Рембо, иако је био дочекан као поетско откровење и изузетни таленат бива окружен непријатељством и на крају практично искључен из круга у који га је Верлен увео.

Родио се Пол Валери. Маларме, у часопису Савремени Парнас, објављује одломак из Иродијаде.

1872. Да би Верлену омогућио помирење са женом, Рембо се фебруара враћа у Шарлевил. Делимично примењујући верленовску поетику, пише песме које је касније назвао „попевкама ништавила” (chansons neantes). У мају, на Верленов позив, враћа се у Париз.

7. јула Рембо и Верлен изненада одлазе у Белгију. Бораве у Бриселу и путују Белгијом до 7. септембра, када се у Остендеу укрцавају у брод за Лондон.

14. септембра у часопису Књижевни и уметнички препород, вероватно без Рембоовог знања, објављена је његова песма Гаврани.

Рембо и Верлен у Лондону живе у беди, пијанчећи и свађајући се.

Верлен, чија је супруга покренула бракоразводну парницу, опседнут је жељом да сачува брак. Рембо га крајем децембра изненада напушта и враћа се у Шарлевил.

1873. Јануара, на позив Верлена који се разболео, Рембо се враћа у Лондон. Уписује се у библиотеку Британског раузеја; учи енглески. Покушавајући да се помири са женом, Верлен априла одлази у Белгију. Рембо остаје сам у Лондону. Оставши без новца, враћа се на породично имање у Рош. Ту почиње да пише Паганску, односно Црначку књигу, коју ће касније назвати Боравак у паклу.

25. маја Верлен и Рерабо су опет у Лондону.

3. јула, после оштре и бесмислене препирке, Верлен одлази, остављајући Рембоа у Лондону без новца. Писмом обавештава пријатеља о намери да се убије ако се за три дана не помири са женом. Пошто помирење остаје неостварено, позива Рембоа који долази у Брисел. Сит свега, Рембо обавештава Верлена о намери да се дефинитивно врати у Рош. Верлен пуца на пријатеља из револвера који је купио у намери да изврши самоубиство. Рембо је лако рањен у руку. Верлен, заједно са својом мајком која је присуствовала тој сцени, води Рембоа у болницу на превијање. Увече истог дана, на улици, међу њима поново избија свађа. Мислећи да ће Верлен поново посегнути за револвером, Рембо позива полицију. Верлен је ухапшен. Почињу мучна саслушавања. Иако се Рембо одриче захтева за судским прогоном, Верлен је осуђен на две године тамновања које ће издржати у затвору у Монсу.

Вративши се у Рош, дубоко потресен бриселском драмом, Рембо пише Боравак у паклу. Књижицу штампа бриселски штампар Жак Пот, али Рембо не преузима тираж од 500 одштампаних примерака. Неколико добијених ауторских примерака даје пријатељима (један шаље и Верлену н затвор).

1874. У зиму 1873–1874. борави неко време у Паризу. Услед одјека бриселског скандала дочекан је с одбојношћу. Зближава се с песником Жерменом Нувоом, с којим крајем марта одлази у Лондон. С њим похађа библиотеку Британског музеја, учи енглески, даје часове француског. У жељи да објави Илуминације, Рембо их преписује уз помоћ Нувоа.

Јуна, Жермен Нуво одлази из Лондона.

6. јула у Лондон стижу Рембоова мајка и сестра Виталија (ова последња води дневник о том боравку у енглеској престоници). Рембо најзад налази место наставника француског језика у Ридингу, 60 километара од Лондона. Крајем године враћа се у Шарлевил.

Флобер: Кушање светог Антуна. Верлен: Романсе без речи.

Клод Моне: Импресија, сунце на изласку.

1875. Јануара, Рембо одлази у Немачку да би научио немачки језик. Налази место наставника у Штутгарту. Истог месеца, Верлен, пуштен из затвора и вративши се католичанству, стиже у Штутгарт у намери да „преобрати” свог пријатцља. Тај покушај се завршава свађом и тучом.

Рембо поверава Верлену рукопис Илуминација како би их овај негде објавио. Пошто то није учињено, Рембо моли Верлена да пошаље рукопис Ж. Нувоу у Брисел, у нади да ће овај бити успешнији у тражењу издавача.

Маја, Рембо пешице напушта Штутгарт и преко Швајцарске стиже у Милано, где се разболева, и где му — према не баш поузданим сведочанствима — једна удовица la vedova molto civile) указује гостопримство и негује га.

Почетком лета стиже до Бриндизија, где добија сунчаницу, па га француски конзул у Ливорну враћа у домовину.

Октобра, стиже у Шарлевил где проводи зиму учећи језике.

1876. У пролеће одлази у Беч, где је најпре опљачкан, а затим протеран као скитница. Маја одлази у Холандију и као најамник ступа у колонијалнн војску. 19. јула стиже у Батавију (данашња Џакарта); после три седмице дезертира и враћа се једним енглеским једрењаком у Европу. Уочи Нове године 1877. стиже у Шарлевил.

Маларме: Фауново поподне.

1877. Маја, Рембо одлази у Бремен, затим у Хамбург, одакле као тумач у једном циркусу стиже у Шведску и Данску. Вративши се у Шарлевил, септембра креће преко Марсеља у Александрију. Болест га зауставља у Чивита-Векији. Посетивши Рим, враћа се у Шарлевил.

1878. Октобра, преко Вогеза и Швајцарске, пешице стиже до Лугана, а отуда возом до Ђенове где се укрцава на брод за Александрију. Крајем године стиже на Кипар.

У Дижону му умире отац, капетан Фредерик Рембо.

1879. Рембо је на Кипру, где у једном француском предузећу ради као шеф градилишта. Разболева се и враћа у Рош.

1880. У марту је поново на Кипру. Јула стиже у Аден и запошљава се у предузећу Вианеј, Барди и комп., које тргује кожом и кафом.13. децембра први пут долази у Харар у Етиопији, где је његово предузеће отворито филијалу.

Смрт Гистава Фиобера. Родио се Гијом Аполинер.

1881–1883. Често путује између Адена и Харара. Рембо је први Европљанин који доспева у неке крајеве Огадина, о чему пише извештаје који ће касније бити објављени у билтену Географског друштва у Паризу.

1884. Верлен у Паризу објављује зборник Уклети песници у коме се — поред Малармеових и Корбијерових — налазе и Ремоова дела. У зборнику је и Верленов предговор посвећен овој тројици песника. Рембо о томе ништа не зна.

1885- 1887. Упушта се у компликовани трговачки потхват продајући већи контингент пушака краљу Менелику. После многобројних и ненаданих тешкоћа завршва посао без икакве добити. Августа одлази у Каиро да се одмори. Октобра је поново у Адену. У Француској, 1886, чаисопис La Vogue без његов знања објављује његове стихове и део Илуминација.

1888. Запошљава се код аденског велетрговца Сезара Тијана који има представништво у Харару. Тај посао му омогућује да тргује и за сопствени рачун.

1889–1990. Рембо тргује водећи караване од Харара до лука на Црвеном мору. Све чешће трпи болове које приписује претераном замарању и „реуматизму”. Потпуно је поседео.

1891. Фебруара, почиње да осећа неподношљив бол у десном колену. Мисли да болује од проширених вена, не слутећи да је у питању малигни тумор.

Априла, преносе га на носилима од Харара до луке у Зеили. Претрпевши на том дугом путу неописиве муке, доспева у аденску болницу, одакле га одмах упућују у Марсељ.

25. маја, у марсељској болници, ампутирана му је десна нога.

Мајка, коју је позвао телеграмом, остаје уз њега само неколико дана после операције. Убрзо је замењује сестра Изабела.

Августа последњи пут борави у Рошу. Болест муњевито напредује, па је принуђен да се врати у Марсељ. Сестра Изабела га прати и остаје с њим у Марсељу.

10. новембра Артур Рембо умире у марсељској болници.

Тих истих дана, почетком новембра, у Паризу се појављује књига његових песама под насловом Реликвијар (издавач је Женонсо, а писац предговора Родолф Дарзанс). И ова књига припремана је без Рембоовог знања.

1892. У Паризу, у издању Ванијеа, излази књига са делима Артура Рембоа: Илумиунације. Боравак у паклу. Песме.

1895. Ваније издаје Целокупно поетско дело Артура Рембоа. Писац предговора је Пол Верлен.

(Из књиге Артур Рембо САБРАНА ДЕЛА — Београд, Нолит, Приштина — Јединство, 1991, стр. 235–239 -Хронологију саставио преводилац Никола Бертолино)

2.

(Хронолошки преглед живота и рада Франца Кафке )

1883 Рођен 3. јула у Прагу. Родитељи: Херман Кафка, трговац, и Јулија рођена Леви. Сестре: Ели (1889), Вали (1890) и Отла (1892) (све три убијене у концентрационим логорима за време II светског рата).

1888 -1893: Основна школа.

1893–1901: Гимназија.

1901. Почетак универзитетских студаја (права) у Прагу. Почетак преписке са Оскаром Полаком. У лето у Шелезену крај Либоха и у Тришу код ујака, сеоског лекара Зигфрида Левија. Познанство са М. Бродом.

1905 и 1906: У лето у Цукмантлу. Дружење са Бродом, Оскаром Баумом и Феликсом Велчом. — Опис једне борбе.

1906. Докторат права. Судски приправник.

1907. У октобру ступа у службу код осигуравајућег завода „Asscurazioni Generali”. — Свадбене припрсме у селу. — Друга младалачка дела (изгубљена).

1908. У јулу ступа у Завод за осигурање радника за случај несреће (где ради све до пензионисања 1922). Службена путовања по северној Чешкој. Прво објављивање: осам скица у часопису „Хиперион”.

1909. У септембру у северној Италији (Рива, Бреша) са Максом и Отом Бродом.

1910. Почетак свезака у четвртини (Дневници). Источнојеврејска глумачка дружина (и следеће године). У октобру у Паризу (са Максом и Отом Бродом). Децембра у Берлину.

1911. У јануару и фебруару службени пут за Фридланд и Либерец. У лето Цирих, Лугано, Милано, Париз, с Максом Бродом. Затим санаторијум Ерленбах код Цириха (сам). — Дневници са путовања.

1912. Почео да пише роман Ишчезли (Америка). Јула у Вајмару (са Максом Бродом), затим сам у лечилишту Јунгборн у Харцу; 13. августа упознао се са Фелице Бауер; 14. августа послао рукопис своје прве књиге, под насловом Разматрање, издавачкој кући Роволт. (Књига је објављеиа исте године.) Написао Пресуду и Преображај. Од септембра; до јануара 1913: првих седам поглавља Иш

чезлог. Октобар: почетак (недавно објављене) кореспонденције са Фелице Бауер.

1913. У пролеће две посете Фелици Бауер у Берлину. Април: ради баштенске послове у Троји код Прага. У мају објављен Ложач (касније прво поглавље Америке). У септембру: сам у Бечу, Венецији, Риви. „Швајцаркиња”.

1914. 1. јуна веридба са Фелице Бауф у Берлину. У јулу раскид веридбе. Пут на Балтичко море. Припремне студије за Замак. — Избијање рата. Ради на Процесу. Написао Кажњеничку колонију и последње поглавље Ишчезлог.

1915. Поновни сусрет са Фелице Бауер. — Одвојена соба у Прагу (прво улица Bilkova, затим Dlouha trida. Рад на Процесу. — Путовање у Мађарску, са сестром Ели. Карл Штернхајм уступа му Фонтанеову награду за књижевност. У новембру објављен Преображај.

1916. У јулу са Фелице у Маријанским Лазнима. Написао неколико текстова за збирку Сеоски лекар. У септембру објављена Пресуда. У новембру читао у Минхену (У кажњеничкој колонији). — Стан у Златној улици на Храдчанима.

1917. Од марта станује у палати Шенборн. Наставак рада на збирци Сеоски лекар. Друга веридба са Фелице Бауер у јулу. 4. септембра констатована туберкулоза. Узима одсуство и сели се код сестре Отле у Цирау. Проучавање Кјеркегора. Афоризми (свеске у осмини). Раскид друге веридбе у децембру, у Прагу.

1918. Цирау. Праг. Турнау. Од новембра у Шелезену. Познанство са Јулијом Вохризек. Пише На изградњи Кинеског зида.

1919. Шелезен, касније Праг. Маја излази Кажњенмчка колонија. Веридба са Јулијом Вохризек. У јесен излази збирка Сеоски лекар. Новембра у Шелезену. Писмо оцу.

1920. У пролеће на лечењу у Мерану. Познанство са Миленом Јесенском и преписка са њом. Праг. Раскид веридбе са Јулијом Вохризек. Крајем године у Матљарима (Татра). Познанство с Робертом Клопштоком. Написао више прича.

1921. Матљари (Татра) до септембра. Праг. Милена. — Написао Први бол.

1922. У јануару и фебруару у Шпиндлеровом Млину (Крконоше). У фебруару опет у Прагу; 15. марта читао одломке из Замка. У мају последњи пут разговарао с Миленом. Пензија. Од краја јуна Плана на Лушници, са сестром Отлом. Праг. Јануар — септембар: Замак. У пролеће: Уметник у гладовању. Лето: Истраживања једног пса.

1923. Јула у Мирицу (Балтичко море). Берлин. Шелезен (са Отлом). Крајем септембра: Берлин, са Дором Диамант. У октобру: Једна мала жена. У зиму: Јазбина.

1924. Берлин до 17. марта. Праг. Певачица Јозефина. 10. априла отпутовао у санаторијум Wiener Wald. Клиника проф. Хајека у Бечу. Затим санаторијум Кирлинг код Беча, с Дором Диамант и Робертом Клопштоком. — Смрт 3. јуна. Сахрањен у Прагу 11. јуна. — У лето излазе из штампе четири новеле под насловом Уметник у гладовању.

(Из књиге Франц Кафка ДНЕВНИЦИ — Београд, СКЗ, 1969, стр. 525–527 -Хронологију израдили преводиоци Вера Стојић и Бранимир Живојиновић)

3.

(Хронолошки преглед живота и рада Момчила Настасијевића )

1894 Двадесет трећег септембра (петог октобра) рођен у Горњем Милановцу од оца Николе, гра-ђевинара, и мајке Милице.

1904 Учи да свира на флаути.

1905 Завршава основну школу у Горњем Милановцу. У Чачку полази у гимназију.

Учи да свира на виолини.

1911 Завршава шести разред гимназије у Чачку.

Септембра месеца уписује се у седми разред гимназије у Крагујевцу.

Крајем годино прелази у Београд где и завршава седми разред гимназије.

У Београду почиње нераздвојно да другује са сликаром Костом Миличевићем.

1913 Дружи се са Гаврилом Принципом, који је био искључен из свих средњих школа Босне и Хер-цеговине.

Јуна месеца матурирао са одличним успехом у Првој мушкој гимназији.

У јесен се уписује на Филозофски факултет у Веограду, Група за француски језик и књижевност.

1914 Јуна месеца после завршене школске године одлази кући у Горши Милановац, где га убрзо затиче и почетак првог светског рата.

1915 Почетком године на војној регрутацији проглашен за привремено неспособног због недовољ-не развијености.

Увелико пише песме и приче, бележи мисли.

Пријављује се војним властима као добровољац и ради у војној станици у Горњем Милановцу све до општег повлачења српске војске према Албанији.

По јакој зими повлачи се са војном станицом до Косовске Митровице, одакле се, због пресечене одступнице, с муком враћа у Горњи Милановац.

Исцрпљен и изгладнео, у Краљеву доспева у ропство.

Бежи из крагујевачке заробљеничке болнице и поред непријатељских стражара улази у Горњи Милановац.

1916 Живи у кућном затвору.

Почиње да преводи са француског Карактере Ла Бријера.

1917 Постаје талац окупаторских власти, које га држе под сталном присмотром.

1918 После повлачења окупаторских власти ствара са још неким грађанима Горњег Милановца градску управу, која управља градом у време безвлашћа.

1919 Фебруара месеца полази из Горњег Милановца са млађим братом Светомиром и преко Рудни-ка стижу у ослобођени Београд после два и по дана пешачења.

Наставља студије на Филозофском факултету. Живи у породици, која је већ прешла у Београд, са станом у Ратарској (сада Двадесет седмог марта) улици 131. Овде пише — музичку драму Међулушко благо, књигу приповедака Из тамног вилајета, збирку песама Пет лирских кругова, збирку приповедака Хроника моје вароши, драме Недозвани, Господар Младенова кћер.

1921 Фебруара месеца дипломирао на Филозофском факултету у Београду.

Постаје суплент Прве мушке гимназије у Београду.

У лето на дослужењу војног рока у Крагујевцу.

Почиње да окупља недељом и празником у породичном дому пријатеље са којима свира камерна дела класичне музике, разговара о уметности и чита још необјављене рукописе. На овим скуповима обично свира на флаути или виолончелу. Међу присутнима често су и књижевници — Станислав Винавер, Раде Драинац, Милош Црњански, Душан Матић, Павле Стефановић, Растко Петровић, Димитрије Митриновић, Драган Алексић, Александар Видаковић, Миодраг М. Пешић, Десимир Благојевић, Божидар Ковачевић.

1922 Објављује прве своје радове у часописима и листовима.


Originally published at sites.google.com.