У ДУБОКОЈ сенци великих романа и сјајних приповедака остали су есеји и критике Иве Андрића

Андрићеве потресне приче о великим умовима

Д. Богутовић | 22. април 2017. 07:11 |

Мало познати есеји нашег нобеловца о страним писцима биће први пут обједињени у књизи у издању “Просвете”. Непознати текстови “Југословенске њиве” о Томасу Ману, “Двестотој годишњици Велике енциклопедије” о француским енциклопедистима, те о Виктору Игоу

У ДУБОКОЈ сенци великих романа и сјајних приповедака остали су есеји и критике Иве Андрића. Пре три године “Просвета” је објавила његове текстове о српским писцима, а следећег месеца код истог издавача појавиће се и Андрићеви текстови о страним писцима, у част 125 година од пишчевог рођења.

Као и претходно, и ово дело, приредила је Задужбина “Иве Андрића”, чији управник Жанета Ђукић Перишић, за “Новости”, каже:

- Издвојени есеји и критике у књизи “О страним писцима” указују на једног мање познатог писца који је, испитујући поједине ауторе књижевних појава, пажљиво истраживао и књижевну и биографску грађу и скрупулозно јој приступао. Поред познатијих радова о Петрарки и Лаури, Хајнеу, Мицкијевичу, Стриндбергу, Витмену, Горком, уметничке прозе о Бајрону, публицистичких текстова о фашизму у Италији и писцима који су у то време деловали, у књизи се појављује готово непознат краћи текст о Томасу Ману из “Југословенске њиве” (1925), затим непознат текст из 1951. године, “Двестота годишњица Велике енциклопедије” — о деловању француских енциклопедиста Волтера, Дидроа, Русоа и других — те непознат рад о Виктору Игоу.

Како одлично примећује др Радован Вучковић, аутор исцрпног и надахнутог предговора, Андрић је и у радовима о познатим уметницима или великим борцима за неку племениту мисао у ствари писао потресне приче о њима. Када их читамо, имамо осећај да се у суштини не разликују од његових белетристичких творевина.

- Најпре је читалац суочен са пишчевим непосредним доживљајем, подстакнутим путописном импресијом или сећањем на неки детаљ прошлости. Затим, са писцем прати и развој књижевне мисли у великом распону од готово пола века и слуша некад оштре коментаре књижевних дела, или трезвена тумачења суштине значајних појава. Или се уживљава у трагедију лика неког познатог уметника или државника. Опис личности Андрић води некој драматичној тачки, кад престаје и велика борба и живот у њој. Или читалац слуша како писац, без патоса и повишеног заноса, мирно и трезвено, али зато не мање дубоко и интензивно, размишља о проблемима уметности, литературе језика — истиче Вучковић.

ГОРИ, ПЛАМЕН КРИЈЕ У ТЕКСТУ о Томасу Ману Андрић пише и ово: — Он ретком строгошћу према самом себи и са напорима који се не дају ни проценити, брише или прекаљује све што је лично његово, тако да понекад оставља утисак равнодушног посматрача људских судбина и виртуоза без срца, који, повучен, негује своју племениту вештину до извештачености и свирепог хлада и равнодушности. У ствари, он “гори али пламен крије”.

Ово се може веома лепо видети и у читаоцима непознатом тексту који је великан написао инспирисан изложбом у париској Народној библиотеци о чувеној “Великој енциклопедији”, поводом два века од објављивања прве свеске, 1. јуна 1751. Андрић истиче како је издавач Бретон, који се на “Енциклопедији” обогатио, вршио самовољне исправке и избацивао читаве реченице из текстова Дидроа. То је био услов који је цензура поставила издавачу, а овај га испунио не обавештавајући о томе Дидроа.

- Утонуо у свој надљудски рад на даљим свескама, Дидро је тек много доцније приметио те измене и плануо узалудним гневом на свога издавача и цензора. И заиста, искасапљен текст стоји пред вама као трајан споменик тешке борбе коју је чиста и слободна мисао морала увек да води у свету силе и интереса… Не може да вам ишчезне из видног поља племенита глава Дидроа. Дуго вас прати здрав и смели осмејак са лица Даламбера и у свести остаје његова реченица: “Варварство траје вековима, изгледа да је оно наш елемент, разум и добар укус долазе и пролазе.” После разгледања овакве изложбе чини вам се да је смисао ове реченице горак али и не безнадежан, и да ће увек бити људи који ће се борити против варварства, у тежњи да што трајније задрже и једном заувек освоје царства разума и доброг укуса — пише Андрић.

Пред читаоцима је и непознат рад нашег нобеловца о књизи “Камење” Виктора Игоа, објављеној поводом 150-годишњице његовог рођења, у којој су дати до тада необјављени текстови француског великана. Констатујући да је животно дело овог писца “морало као и свака велика грађевина оставити иза себе множину отпадака и ситног, неупотребљеног грађевинског материјала”, Андрић пише:

- Та “гомила” забележака из дугог, бурног и радног живота великог француског песника баца живу иако не нову светлост на његову личност и његово дело, говори о његовим пролазним сусретима и тренутим промислима, сновима и лутањима, дометима и замрачењима. Она говори о његовој великој и часној борби против Наполеона III, и о годинама прогонства, говори познатим нам језиком љуте сатире и громких инвектива, али она и пева и шапуће говором финих запажања и наговештајима богатих и смелих поетских слика.

Андрић у шетњи Београдом 1957. Фото Задужбина Иве Андрића

Кратак текст о Томасу Ману Андрић је написао у време када се прослављала 50-годишњица великог немачког приповедача и романсијера. Подсећајући да је Ман из старе и угледне трговачке породице, да му је мајка била Бразилијанка, а баба Креолкиња, Андрић уочава: “И у делу Томаса Мана као да се боре наслеђени утицаји тог његовог двоструког порекла; измирени и уравнотежени снагом његовог талента, они дају његовим делима нарочит чар”. У његовим делима, резервисаним и малобројним као господска деца, описује се вечита људска жеђ за поседом и лепотом и вечита осама појединца, уочава Андрић, који се и сам, на маестралан начин, овим темама непрестано враћао у романима и приповеткама непролазне вредности.

ИНТЕНЗИВНА МИСАО

АНДРИЋ је писац који стваралачки мисли о свим феноменима човекове егзистенције, били ови ширег животног, или ужег књижевног значења, бележи Вучковић и објашњава:

- Зато је и његово есејистичко-критичко дело, и стилом и темама, неодвојиви део целокупног његовог стварања. Као и многи уметници његовог времена и његовог типа, он је мислио одређену мисао у свим својим остварењима подједнако интензивно и на исти начин обухватно.

Originally published at www.novosti.rs on January 18, 1970.