Чудесни свет делте Дунава

ЈЕСЕН НА СЕВЕРУ Румуније и југу Украјине, тамо где се спајају река Дунав и Црно море, време је за невероватни природњачки туризам. Велике групе туриста из Енглеске, Немачке, Аустрије, Италије, али и из Русије, Србије, Мађарске, ових дана стижу у делту Дунава у потрази за чарима природе и авантурама на води, у шумама и шеварима.

До пре петнаест година делта Дунава била је права дивљина у коју гости и туристи нису смели да залазе. Данас овде преко румунских агенција годишње стиже око 70.000 ексклузивних гостију, углавном заљубљеника у велики плави Дунав. Нјихова највећа жеља је да виде делту и како најлепша европска река замире у дубоко море.

Дунав има два извора и три ушћа, а настао је у сливу река Брег и Бригах у немачком селу Донауешинген, по коме је и добио име. Ова велика европска река тече од запада према истоку, а њен слив захвата десет држава, 28 притока и речни ток дуг 2.850 километара. Из Србије Дунав излази код Кладова и наставља преко Крајове према Букурешту, али изненада креће према северу Румуније. Тим речним путем, који прате и европски друмови, може се стићи до Букурешта и потом до Констанце.

Од Београда до Констанце има 800 километара. Пут је нов и широк. Од луке Констанце до града Тулчеа, где се Дунав шири пре уласка у море, има још 170 километара. Тим путем се улази у зону делте, која се не може сагледати једним погледом и само једним путовањем.

- Делта Дунава је настала у равници близу мора ширењем три главна рукавца и канала Тулча и Свети Ђорђе на југу, Сулина на средини, Чила и Вилково на северу. Ово је после Волге друга по величини речна делта на Старом континенту и најбоље очувана делта у Европи. Настала је пре више од 4.000 година, али и даље расте, јер Дунав годишње нанесе 67 милиона тона алувијалних наслага. Ове наслаге увећавају делту и њену дивљину — описује овај природни резерват Силвиу Гјорге, председник румунског Националног удружења за сеоски, еколошки и културни туризам.

Када се овде, на простору Подунавске низије, северно од румунског града Констанце према Украјини, река нађе пред умиром у море, Дунав се отима, брани и дели на три велика рукавца, стварајући делту чаробне лепоте.

Делту Дунава први је открио Херодот са Халикарнаса 484. године п.н.е. али је било потребно да прође много векова док светски природњаци и научници нису ушће плаве реке са слатком водом у ово слано море прогласили чудом природе. Прво су речне шуме Летеа 1938. године проглашене природним резерватом, а 1972. је тај статус добила и зона Бухајова, у којој живи велика колонија пеликана.

- Ушће Дунава је једна од највећих влажних зона у свету и највећи ареал трстика на планети. Више од половине резервата и биосфере делте Дунава је нетакнута природа. Чини је хиљаду рукаваца и језера, пловећа острва и обале, пешчане дине, непрегледне речне шуме, ливаде и плантаже шевара и трске. Биљни свет чине румунске, медитеранске, балканске и азијске врсте биљака — објашњава Силвиу Гјорге.

Ушће је и станиште разноврсних водених птица, преко 331 врста, од којих је десет под заштитом, међу којима и бели и кудрави пеликан, кашикар, велика бела чапља, мала бела чапља, црвенокљуни и жутокљуни лабуд, властелица, утва златокрила, орао белорепан. Српски орао белорепан и дунавски степски соко, праве су реткости. У овој дугој и густој мрежи водених токова “станује” и око 450 врста рибе, а најбројније су штуке, смуђ, шаран, деверика, сом, бодорка, црвеноперка, гргеч…

- Ово подручје пливајућих острва прекривених трском, шумом, пашњацима и пешчаним динама представља изузетан спој култура и становништва, као и станиште бројних дивљих животиња. У ово царство нетакнуте природе људи и бродови улазе и крећу се по строго утврђеном режиму. Само пет одсто делте је оспособљено за присуство и кретање људи. Староседеоци се у својим речним селима баве риболовом и узгајањем трске, док госте смештамо у туристичка насеља око луке Тулчеа — открива Паул Брановић, генерални директор туристичке агенције из Тулче.

Сав овај фасцинантни крајолик, дивља и прелепа природа обавијени су нестварном тишином, а за посетиоце све је то још увијено у неку дозу мистичности. И мештани, гости и туристи кроз делту у Румунији крећу се редовном бродском линијом од Тулче до Светог Ђорђа и Сулине. Зависно од тога да ли се жели уживање у природним лепотама, лову и риболову, купању или фотографисању ретких птица, могу се изабрати туристички пакети. Туристи бораве у пловећим хотелима и малим етно-насељима у дубини рукавца Свети Ђорђе. А ти хотели заправо су бродови који испуњавају све потребне услове за уживање — смештај, исхрану и излете чамцима. Они су опремљени генератором чији звук не премашује звук једне веш машине и не узрујава птице. Бродићи плове до дубине од 80 центиметара, тако да могу крстарити и плићим каналима. У програм је укључена вожња чамцима по каналима са ниским нивоом воде где се налазе птице, као и до језера, где се налазе колоније пеликана. У новембру, када су стабла без лишћа, оголела, птице се најбоље виде. Да би се у објектив фото апарата или камере (што се плаћа) ухватили ретки лепотани пеликани или српски орлови, потребно је стрпљење и дебели живци. Те особине треба да имају и авантуристи, који воле да пешаче или да веслају дуж делте. Најинтересантнији је програм за риболовце, који устају и доручкују у свитање. Одвозе их у зоне где могу да пецају шаране, штуке или смуђа. Рибе се пецају у рукавцу Свети Ђорђе и у језеру Јеренчук. У Тулчи је организован чак и “Куп Делте у пецању штуке”. Снажне и зубате штуке после улова враћају се у воду, јер су под заштитом као ретке врсте.

У малом рибарском селу Свети Ђорђе староседеоци живе од улова и продаје рибе, али и од узгајање воћа, поврћа и трске. Веће сеоске баште су смештене на острвима до којих се стиже искључиво чамцем. Рад у баштама је тежак јер се ради стојећи у блатњавој води. На сличан начин се бере и трска. Дунавски сељаци имају обичај да говоре како је делта највећа мочвара у Европи од које они солидно живе. У делти Дунава налази се највеће подручје од 240 хектара под трском, са ког се убере чак 330.000 тона.

Ове речне активности и програми за љубитеље природе и авантуристе, укомпоноване су са дивљином, али и “питомијом” природом, што делту чини идеалном дестинацијом за специјализовани туризам. Последњих година посећује је све већи број спортиста, углавном веслача и пливача који ту долазе на припреме. Немци су организовали и најдужу туристичку регату на свету “Од извора до делте Дунава”. У њој учествује више од 150 кајакаша који од извора у Немачкој до делте Дунава у Румунији прелазе 2.455 километара за 73 дана.

У ушћу Дунава своје место могу да нађу научници, истраживачи, шумари, ловци и риболовци, спортисти на води, пливачи, као и авантуристи свих афинитета. Две веће урбане средине у дивљини дунавске делте су градови и луке Тулчеа у Румунији и Вилково у Украјини. То су стари градови, изникли на темељима румунских и козачких утврђења, који су данас и ваздушна и водена лука. Хотели скромних капацитета главно су одредиште за туристе. И док се Тулчеа налази на песковитој обали, Вилково је познато као дунавска Венеција, јер је изграђено на каналима. Град је аутентичан, несвакидашњи, са централном улицом којом се не може ни ићи ни возити, јер је то Белгородски канал којим се превози само чамцима.

Подземне и надземне воде додирују се на невидљив начин, у утроби земље, у плићацима и на обали. Да би се најбоље видело како велика плава река љуби Црно море, треба се попети на неки од трговачких или путничких бродова који из канала и лука Тулчеа, Сулина и Вилково упловљавају у слану воду и језде према Одеси или према Констанци. Место тог воденог пољупца реке и мора у Сулини обележава велики светионик, смештен на каменој превлаци. Ту се Дунав и Црно море спајају невидљиво, обе воде имају плаву боју, а овај загрљај је најлепше чудо природе у делти Дунава.

ТРИ ЛУКЕ, 28 СЕЛА И МНОГО РЕТКИХ ПТИЦА

Сама делта на простору Подунавске низије са сланим језерима има површину од 4.400 квадратних колометара у Румунији и мало у Украјини. Половина ушћа Дунава је испод висине мора, остатак је на нултој коти, а због чудесне природе читава делта Дунава од 1991. године је под заштитом УНЕСКО.

Делта представља трећи по величини биодиверзитет у свету, са више од 5.500 врста флоре и фауне. Овде је станиште светске популације патуљастих корморана, црвеногрудих гусака, белих пеликана и угрожених далматинских пеликана. На подручју делте живи и око 16.000 људи у 28 села и три луке.


Originally published at www.novosti.rs on January 16, 1970.