Mеђу брезама симбол васкрсења

Вукица СТРУГАР | 17. новембар 2018. 09:33 |

Ганина јама и Храм на крви у Јекатеринбургу, место сећања на Романове. У музеју и фотографије савезника из Првог светског рата, међу којима су наш краљ Петар Први и црногорски краљ Никола

ЈЕКАТЕРИНБУРГ

ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА

ЈЕКАТЕРИНБУРГ, град у централној Русији (зову га и престоницом Урала), смештен је на граници између Европе и Азије. Основан је указом Петра Првог 1723. године и за протекла три века баштини богату историју и културу, али је на мапи ове велике земље уписан по једном од најтрагичнијих догађаја — суровом убиству царске породице Романових.

Цар Николај Други с царицом Александром, њиховом децом Олгом, Татјаном, Маријом, Анастасијом и царевићем Алексејом, током револуције био је смештен у Ипатијевој кући (припадала је тамошњем инжењеру Николају Ипатијеву), у чијем подруму су смакнути 17. јула 1918. године. У овом здању су после абдикације руског императора, по налогу Лењина, провели последњих 78 дана живота… Тела убијених убрзо су превезена тридесет километара даље од Јекатеринбурга, у запуштени рудник познат као Ганина јама. Данас је на месту егзекуције подигнута црква симболичног имена, Храм на крви (грађена између 2000. и 2003. године), а у Ганиној јами је меморијални комплекс посвећен царској породици: седам црквица (за седам чланова породице) поређаних у облику јајета, као симбола васкрсења. Међу брезама, смештен је и музеј о три века историје Романових, који су недавно посетили гости из Београда: љубазношћу домаћина, славног драмског писца Николаја Кољаде, глумци представе “Шупљи камен” (иначе учесници Кољадиног фестивала) имали су прилику да виде ово свето место…

Прочитајте још — Наш “шупљи камен” у Јекатеринбургу

- Међу експонатима је и књига о путу око света цара Николаја, у којој је бележио своје утиске о многим земљама, између осталог, Кини, Индији, Јапану — открио је гостима кустос Владимир Кузњецов, скрећући пажњу и на штап поред књиге импозантног формата. — Цару се посебно допао Јапан, иако је у тој земљи на њега покушан атентат. Овим штапом одбранио га је грчки принц Ђорђе. Још два пута Николај Други нашао се у смртној опасности: воз императора 1888. године доживео је хаварију, а 1907. и брод на коме се налазила царска породица.

Кузњецов, с посебним поштовањем, скреће пажњу на фотографије савезника из Првог светског рата, међу којима су наш краљ Петар Први и црногорски краљ Никола:

- Србија и Француска биле су наши најискренији савезници. Уосталом, баш из Србије је, и то пре свих других, стигао предлог за канонизацију царске породице. Руска емиграција је то урадила нешто касније, а званично су проглашени за свеце 2000. године. У почетку је идеја била да се у Ганиној јами подигне једна црква, али је накнадно одлучено да се сваком члану породице намени по једна богомоља.

Храм на крви

Кустос подсећа да је из превелике жеље руског народа да је преживео бар неко од Романових, до сада “пронађено” тридесетак Анастасија и осамдесетак Алексеја.

- Нажалост, иако је темељно испитана Ганина јама (иначе, одабрана као неактиван рудник гвожђа), мало је земних остатака несрећне породице. Претпоставља се да су њихова тела спаљена бензином и поливена киселином, како би се уништили сви трагови.

Међу мештанима, како приповеда кустоскиња Елена Бодаику, постоји прича да су сељаци видели дим у ноћи када су спаљена тела Романових, као и да су кришом трагали за предметима. Тако се, између осталог, верује да је пронађена копча са појаса цара Николаја.

Музеј у Ганиној јами

- Пре месец дана, несрећним стицајем околности, спаљен је централни, Царски манастир — каже Елена Бодаику, показујући на простор тренутно испуњен булдожерима. — Пожар је изазвао један наркоман, али већ за Божић биће обновљен и поново ће, као и сви остали, бити место окупљања верног народа.

КОЉАДИНА НАГРАДА “ШУПЉЕМ КАМЕНУ”

НА управо завршеном Међународном фестивалу савремене уралске драматургије Kolyada plays у Јекатеринбургу, одлуком стручног жирија наша представа “Шупљи камен” добила је Специјалну награду “Николај Кољада”.

Књига цара Николаја

Реч је о продукцији Установе културе “Вук Караџић”, а представу је по тексту Николаја Кољаде режирала Тања Мандић Ригонат. У тамичарској селекцији била су 34 остварења из 26 руских позоришта. Једина инострана представа била је управо наш “Шупљи камен”, у којој играју Бранка Петрић, Радмила Ђуричин, Лане Гутовић, Љиљана Стјепановић и Катарина Марковић.

ГУБЕРНАТОР JЕЉЦИН

ЈЕДНА од мање познатих чињеница (бар у широј јавности) је податак да је по налогу, тада губернатора Бориса Јељцина, 1977. године срушена до темеља не само Ипатијева кућа, већ и цео кварт око ње. Ипак, од 1989. године руски народ почео је да се спонтано окупља на месту злочина, на коме се сада налази величанствени Храм на крви.

Екипа представе “Шупљи камен”

Originally published at www.novosti.rs on January 18, 1970.