Vojvoda Prijezda će dobiti najviši spomenik u Srbiji

Vajar Staparski kaže da je ovaj spomenik njegova autorska simfonija, po grandioznosti i po poruci koju šalje. Vojvoda Prijezda je osim hrabrosti pokazao ljubav prema otadžbini, ženi i maču, a spomenik nosi naziv „Svetionik ljubavi“.

„Spomenik će biti 11,5 metara sa postamentom 15 metara visok. Težiće do 20 tona. To je nešto što je zaista veliko, ali nama i treba nešto veliko. Da se ispod senke toga osetimo veliki. Da znamo ko smo, da znamo i šta smo“, objašnjava vajar Boris Staparski.

Spomenik Vojvodi Prijezdi i njegovoj ženi Jelici biće postavljen na najvišoj koti kod Stalaćke tvrđave, mesta u srpskoj istoriji poznatog kao poslednje uporište u odbrani zemlje od najezde Turaka.

„Veoma je bogato nalazište, što govori o tome da su zanati bili veoma razvijeni. Čak su u gradu Stalaću nađeni delovi samostrela s početka 15. veka kojih ima u nekoliko gradova Evrope“, ističe Nataša Dimovska iz Narodnog muzeja u Kruševcu.

Lokalitet oko Kule od Stalaća se naziva i Mojsinjska sveta gora.

„Od ove kule Todora od Stalaća, i dalje 20 kilometara, nalazi se po nekim spisima iz 19. veka 77 crkava i manastira. Veliki broj njih je otkriven, veliki broj su ruševine, veliki broj je obrastao u korov i naša je želja da kroz ovakve manifestacije afirmišemo Mojsinjsku svetu goru, kaže Slavoljub Ljubisavljević iz Udruženja „Čuvari Mojsinjske Svete gore“.

Spomenik predstavlja Vojvodu Prijzedu koji stražari nad Srbijom, dok verna Jelica najavljuje odlazak u večnost i slavu.

Postavljanje se očekuje naredne godine. Za sada je završen mač dug tri metra.

Прелепо изглда. Свака част.

Или „Кула Тодора од Сталаћа”, а не „Кула од Сталаћа”.

Без историје и споменика нема ни народа, па самим тим ни осталих аспеката друштвеног идентитета. Но, људи су у Србији уопштено лоше образовани па не схватају значај оваквих објеката за науку, економију и општи просперитет народа.

Zaista dobro da se neko setio da ovekoveci ovaj dogadjaj! Medjutim, zaista me zabrinjava da u Srbiji postoje toliki broj tvrdjava, manastira i crkvi koje su zagubljene, izrusene i zapustene a da se tek po neka slucajno nadje kao oni Inka i Maja gradovi u juzno americkim djunglama!? Trebalo bi ih sve zapisati, obiljeziti a ako je sredstava i obnoviti jer, kako narodna mudrost kaze; Ko zaboravi svoju proslost, taj nema ni buducnost!

Видим има људи који негативно коментаришу вајање овог споменика. Људи, споменик је нешто најважније што може да се направи, а да иде у корист опстанка српства. Споменици су уметност, они су симбол идеологије, али што је најбитније, њих виде и разумеју сви, чак и неписмени. Овим спомеником ће бити овековечена борба и заслуга “војводе Пријезде” (заправо се ради о историјској личности, али му је име скоро сигурно било друкчије, док је ово име наденуо народ).

Treba da znamo proslost… dobro je za turizam. ..

Turizam donosi novce…..

Ne volite spomenike pa kako znate da su i mesto i pare dosle munjevitom brzinom? Ti koji se nadju takvom brzinom nisu posveceni Srbima, to smo valjda dosad naucili.

Spomenici u ovoj jadnoj zemlji zive bilje od živih ljudi! Kad se radi o spomenicima, sve se odmah rešava: i novac se naðe munjevitom brzinom, mesto gde ce se graditi, održavanje istog…

Nama živima za takav tretman uvek naðu nešto sto koči… Pa kad umremo, onda nam groblje održavaju…

Eto, vracamo se unazad. Podigni fabriku, centar za pomoc mladima u alkoholu i drozi, a spomenik je samo kamen.


Originally published at www.rts.rs.