ФАКТ: „Скандинавија“ Е пазарна економија

Edvard Kardelj Jr.
Letters on Liberty
Published in
5 min readJun 4, 2016

Левицата, особено нео-социјалистичкиот сегмент*, има криза на идентитетот уште од падот на Берлинскиот зид. Некои од нив кои го промовираа социјализмот со децении, како на пример Robert Heilbroner, на крај го признаа поразот:

Capitalism has been as unmistakable a success as socialism has been a failure. Here is the part that’s hard to swallow. It has been the Friedmans, Hayeks, and von Miseses who have maintained that capitalism would flourish and that socialism would develop incurable ailments. All three have regarded capitalism as the ‘natural’ system of free men; all have maintained that left to its own devices capitalism would achieve material growth more successfully than any other system.

Уште поважно, Heilbroner ќе додаде:

democratic liberties have not yet appeared, except fleetingly, in any nation that has declared itself to be fundamentally anticapitalist.

Сепак, останаа и голем број од оние левичари кои тврдат дека ниту еден од претходните многубројни обиди да се имплементираат нивните идеали всушност не било „вистински социјализам“. Ок, легитимно. Тогаш се поставува прашањето кој е позитивниот пример на кој би можеле да се повикаат, но да не навлегуваме во пикантерии.

Дел од нив — како поистакнатите членови на нео-социјалистичката „Левица“ — кои се залагаат за социјализам наводно се „критични“ кон претходните социјалистички режими (иако, секогаш со disclaimer: имало многу што да се превземе од истите — да, СЕ), а најчесто ги предлагаат скандинавските земји како role model.

За жал — или за среќа за скандинавците —скандинавските уредувања немаат никаква врска со социјализам!

Како што потсетува Dylan Pahman, Данска, Исланд, Шведска и Норвешка се во истата категорија како и САД според Heritage/Wall Street Journal 2016 Index of Economic Freedom кој всушност мери колку одредена земја Е капиталистичка/пазарна економија. Според 2015 Human Freedom Index на Институтот Фрејзер — кој е амбициозен обид да ја квантифицира економската, граѓанската и личната слобода и соодветно да ги рангира земјите според емпириски индикатори — Данска и Шведска се во топ 10-те земји, далеку подобро од 20-то место на кое се наоѓа САД (како симбол на капитализмот).

Додека нашите левичари се горди „анти-глобалисти“, скандинавските земји спаѓаат во топ 15 најглобализирани, отворени земји во светот!

Од што им се смачи нео-социјалистите да им го злоупотребуваат „брендот“, дури и Премиерот на Данска, Ларс Расмусен, изјави јасно и гласно: „Данска е далеку од социјализам. Данска е пазарна економија“. Емпириските рангирања недвосмислено потврдуваат. Потрагата на нео-социјалистичката левица за role model продолжува.

Dylan Pahman ја продолжува својата колумна со објаснување дека моделот на скандинавците е всушност слободен отворен пазар со силна социјална држава — воглавно платена од средната класа! Најбогатите 10% скандинавци плаќаат околу 40% од вкупниот даночен товар (во САД на пример, најбогатите 10% плаќаат околу 70% од даноците!). Од друга страна, најсиромашните 50% скандинавци плаќаат цели 10% од вкупниот даночен товар (во САД, овој процент е 2.5%). Згора на се, скандинавците плаќаат вртоглав ДДВ од 25%, кој е регресивен данок — што помалку приходи имаш, тоа повисок е зафатот на данокот!

Овој модел е целосно обратно од она што наводно (сеуште не знаеме детали) го промовира Bernie Sanders (и нашата левица: СДСМ и останатите помали партии) — зголемување на даноците само на богатите.

Pahman потсетува како заврши оваа приказна во Франција која воведе 75% топ маргинална стапка на данокот на приход во 2012. Набрзо го укина овој закон откако резултираше во сериозен „wealth drain“ — до ден денес голем број успешни и богати французи си заминуваат од Франција и си го носат со себе сето богатство, искуство и знаење (според некои пресметки, само во 2013 и 2014 емигрирале околу 4,000 богати французи[приход од +100,000 ЕУР годишно]).

Дополнително, додека Bernie — и скоро сите политички партии во Македонија вклучувајќи ја и онаа на Павле Трајанов — се залагаат за покачување на мин.плата, во Шведска, Данска, Исланд и Норвешка мин.плата е нула (овие земји, како и во Македонија пред Законот за мин.плата, ова прашање го уредуваат преку гранковни колективни договори).

Потерата по идентитет на нео-социјалистите и успешна приказна за нивниот модел всушност го засенува она што навистина можеме да го примениме од скандинавските земји. На пример, по заслуга на Студентскиот пленум, вниманието на сите се сврте (за кратко) кон квалитетот на образованието во Македонија. Воглавно, борбата се водеше околу автономијата на универзитетите и од време на време се слушаа предлози за „бесплатно“ образование (или, повеќе јавни пари во образованието).

Шведска уште од 1992 проба поинаква реформа. Имено, Шведска ја воведе идејата на Милтон Фридман за ваучерски систем во образованието (интересно, идејата ја застапувал и легендарниот Стив Џобс). Резултатот не е само поголем избор за родителите и учениците туку и подобар квалитет поради конкуренцијата („Our findings support the hypothesis that even school results in public schools improve due to competition).

Заклучок: Скандинавските земји НЕ СЕ социјалистички. Сосема напротив. Точно е дека имаат голема држава (која зазема над 50% од БДП-то и силна социјална држава, платена од секој!), но:

Many prosperous nations in Western Europe have large welfare states. This leads unsophisticated observers to sometimes assume that high tax rates and high levels of government spending do not hinder growth. Indeed, they sometimes even conclude that bigger government somehow facilitates growth. …This analysis puts the cart before the horse. It is possible for a nation to become rich and then adopt a welfare state. …A poor nation that adopts the welfare state, however, is unlikely to ever become rich. Before the 1960s, Nordic nations had modest levels of taxation and spending. They also enjoyed — and still enjoy — laissez-faire policies and open markets in other areas. These are the policies that enabled Nordic nations to prosper for much of the 20th century. Once their countries became rich, politicians in Nordic nations focused on how to redistribute the wealth that was generated by private-sector activity. This sequence is important. Nordic nations became rich, and then government expanded. This expansion of government has slowed growth, but slow growth for a rich nation is much less of a burden than slow growth in a poor nation.

И додека во Македонија највисокото раководство на социјал-демократите и после 25 години независност и илјадници сведоштва и студии за тоталитарната диктатура на Ј.Б.Тито не само што не се дистанцира од своето минато, туку сеуште се слика со СФРЈ знамиња; додека пак истовремено имаме „Титови леви сили“, зинговата „Социјалистичка партија“ и нео-социјалистичката „Левица“; фактите се јасни: либералниот капитализам НЕМА алтернатива!

--

--