Kako izgleda put rezultata naučno-istraživačkih projekata?
Od hipoteze do realizacije naučnog istraživanja put je složen i često neizvestan.
Autorka: dr Miona Belović, viši naučni saradnik na Naučnom institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu
Ukoliko preuzimate tekst ili delove teksta, navedite link do ovog teksta kao izvor i ime publikacije „Nauka u Srbiji”.
Svetska kriza izazvana pandemijom virusa SARS-CoV-2 dovela je do povećanog interesovanja društva za nauku i njene rezultate. I pre toga ste se sigurno barem jednom zapitali šta zapravo rade naučnici, za šta primaju plate i gde se konkretno vide rezultati njihovog rada. U tekstu koji sledi ću se potruditi da vam odgovorim na ta pitanja kao neko ko se bavi naukom preko deset godina i učestovao je na brojnim međunarodnim i domaćim naučnim projektima, a aktivno sarađuje sa privredom tokom svih tih godina.
Većina istraživanja naučnika realizuje se u okviru naučno-istraživačkih projekata, koje finansiraju različiti fondovi. U Srbiji je do sada najveći broj naučnih projekata finansiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR). Otkad se prešlo na takozvano institucionalno finansiranje, MPNTR finansira deo istraživanja budžetom koji se odobrava institucijama, dok naučno-istraživačke projekte finansira Fond za nauku. Pored toga, istraživači u Vojvodini mogu da traže sredstva za istraživanja i od Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost Vojvodine. Istraživanja koja predstavljaju potencijalnu inovaciju na tržištu mogu da dobiju finansijsku podršku i od Fonda za inovacionu delatnost, koji daje sredstva i privrednim subjektima koji će primeniti inovaciju. U Evropskoj uniji postoje razni programi za finansiranje nauke, istraživanja i razvoja, a najpoznatiji su Horizon Europe (najveći program za finansiranje nauke u EU), COST (program za umrežavanje istraživača), Eureka (program za finansiranje inovacija) i IPA (program prekogranične saradnje). S obzirom da nemam iskustva sa programima za finansiranje nauke izvan Srbije i Evropske unije, sve što navedem dalje u tekstu odnosi se na istraživanja finansirana iz prethodno navedenih izvora.
Da bi se dobila sredstva za naučna istraživanja iz domaćih ili evropskih fondova, potrebno je pre svega prijaviti se na konkurs za dodelu sredstava. Svi konkursi imaju često temu koja je šire društveno aktuelna, na primer, održivost poljoprivredne proizvodnje, uklanjanje zagađujućih materija iz otpadnih voda, poboljšanje javnog zdravlja, primena veštačke inteligencije u energetici, razvoj lokalnog turizma, nove kulturne manifestacije i slično. Neki konkursi su namenjeni za posebnu grupu prijavljenih, kao što su mladi istraživači (npr. PROMIS) ili su u pitanju sredstva za pojedince, a ne za timove (npr. grant Marie Curie). Zavisno od tipa konkursa, timovi mogu da budu iz jedne institucije, više institucija iz jedne zemlje ili više institucija iz različitih zemalja, a mogu da uključe i učesnike iz privrede.
Prijava na konkurs obuhvata predaju kompletne dokumentacije o potencijalnim učesnicima na projektu, njihovim institucijama, detaljno razrađenu hipotezu koju istraživači pokušavaju da dokažu (ili obore) zajedno sa ciljevima istraživanja i procenom njegovog uticaja na društvo, razrađenom metodologijom, planom rada po mesecima, kao i detaljni finansijski plan koji obuhvata sve potencijalne troškove istraživanja. Nakon prijave na konkurs sledi tehnička provera dokumentacije (da li je dostavljeno sve što je potrebno, i to u propisanoj formi), a zatim se projekti šalju na recenziju. Recenzenti su takođe naučnici (najčešće profesori ili rukovodioci sa državnih univerziteta, ili uvaženi stručnjaci u datom polju), koji sami imaju iskustva u rukovođenju projektima. Oni imaju zadatak da procene da li je ideja prikazana u projektnoj prijavi originalna, ciljevi istraživanja opravdani, metodologija pogodna za ispitivanje početne hipoteze, kao i da li je finansijski plan opravdan i realan. Komisija koju čine eksperti procenjuje na osnovu rezultata recenzija da li projekat treba da dobije finansiranje ili ne. U mnogim slučajevima primenjuje se korekcija budžeta, u okviru koje se (usled preraspodele sredstava u fondu) istraživačima dodeljuje iznos novca drugačiji od onog koji je zahtevan u projektnoj prijavi.
Pomoću sredstava obezbeđenih od strane svih prethodno navedenih fondova razvijena su rešenja za mnoge aktuelne lokalne i globalne probleme, kao što su novi lekovi za različite bolesti, ekološke (zelene) tehnologije, postupci za smanjenje otpada u industriji, industrijski procesi koji imaju optimizovanu potrošnju energije i/ili koriste obnovljive izvore energije, unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane za ishranu ljudi i životinja, proširenje turističke ponude u manje razvijenim područjima, bolja inkluzija manjinskih grupa u prosveti i slično.
Različite prepreke na koje naučni radovi nailaze
U okviru istraživanja na projektima, naučnici dolaze do rešenja za probleme čovečanstva, raznih nivoa spremnosti za primenu (od dokazanog koncepta do gotovih prototipova)[1]. Međutim, uprkos uspešnoj realizaciji projektnih zadataka, jako mali broj istraživanja doživi da se njihovi rezultati primene u praksi. Pored toga, mnoge dobre ideje ne dobiju ni finansiranje da bi se razradile, najčešće zato što druge oblasti istraživanja imaju prioritet, tako da fondovi nemaju dovoljno sredstava da finansiraju sve projekte koji imaju kvalitetnu ideju i dobar plan realizacije. To je najčešće slučaj sa istraživanjima koja su nisu u skladu sa trenutnim tokovima, odnosno nisu, kako se to popularno kaže, „u trendu“.
Pre objašnjenja zašto svi rezultati istraživanja ne nađu primenu u praksi, objasniću razliku između fundamentalnih (osnovnih) i primenjenih istraživanja. Osnovna istraživanja, koja iako nemaju naizgled primenljive rezultate, objašnjavaju suštinu neke pojave u prirodi ili ljudskom društvu. Primenjena istraživanja imaju za cilj da opisanu pojavu primene tako da koristi čovečanstvu, ali njih ne bi ni bilo bez prethodno izvedenih osnovnih istraživanja. Takođe, primenjena istraživanja u nekim slučajevima mogu da dovedu i do fundamentalnih otkrića, što ukazuje da je potrebno podržati sve grupe istraživanja.
Dobar primer su iRNK vakcine, koje ne bi ni bile moguće da im nisu prethodila fundamentalna istraživanja u poljima strukture, sinteze i funkcije iRNK, koja su sprovedena kroz decenije rada na raznim univerzitetima i institutima, kao i u kompanijama.
Kada razmatramo put od hipoteze do primene u praksi, treba uzeti u obzir da se veliki deo istraživanja sprovodi u samoj industriji, gde se direktno i primenjuje. Velike korporacije, koje imaju najviše sredstava za implementaciju novih tehnologija, često imaju svoje istraživačko-razvojne centre i svoje stručnjake, ali ponekad imaju i potrebu za angažovanjem naučnika iz akademskih institucija. To se najčešće dešava u slučaju kada njihovi centri ne mogu da odgovore na neki problem sa kojim su se suočili ili kad žele da neku naučnu inovaciju iskoriste za plasman novog proizvoda ili usluge na tržište, kada su istraživanja više vođena potrebama tržišta. U slučaju velike globalne krize, kao što je trenutna kriza sa koronavirusom, kada se globalni i korporativni interesi poklope, dolazi do priliva velike količine novca u nauku. Zato je moguće da za godinu dana imamo spremno nekoliko vakcina, za šta bi inače bilo potrebno mnogo više godina. Inače, mnoge velike i uspešne kompanije plaše se da investiraju u inovativne tehnologije i proizvode, iz straha da oni neće dobro proći na tržištu i da će dovesti do finansijskih gubitaka. Ovakav pristup je posebno bio primetan nakon globalne ekonomske krize iz 2008. godine.
Mala i srednja preduzeća (eng. small and medium-sized enterprise, SME), s obzirom na to da nemaju sopstvene razvojne centre i stručnjake, češće se obraćaju akademskoj zajednici za pomoć i generalno su spremnija za inovacije u nadi da će se tako lakše probiti na tržište. U slučaju da osvoje tržište svojom inovacijom ili uslugom, može se desiti da ih otkupi neka velika kompanija, kada oni počinju da koriste pomoć stručnjaka iz istraživačkog centra velike kompanije.
Primeri uspešne saradnje nauke i privrede
U prethodnom delu prošli smo kroz mnoge prepreke koje se mogu isprečiti između dobre ideje i njene realizacije, ali postoji i mnogo pozitivnih primera uspešne saradnje nauke i privrede. Republika Irska je svoj brzi privredni rast, koji ju je učinio „keltskim tigrom“, zasnovala na primeni inovativnih tehnologija u raznim oblastima privrede, od informaciono-komunikacionih tehnologija, preko prehrambene industrije (sa akcentom na industriji mlečnih proizvoda i hrane za bebe), do turizma i kulture. Mnoge od ovih tehnologija su razvijene upravo u okviru naučno-istraživačkih projekata. Finska takođe predstavlja dobar primer kako ulaganje u znanje i nauku može da se isplati tokom godina. Interesantan je podatak da su baš Irska i Finska u vrhu zemalja po uspešnosti rešavanja PISA testa, kojim se ocenjuje znanje studenata u 3 oblasti — čitanju, matematici i prirodnim naukama [2].
Sjedinjene Američke Države imaju najveća ulaganja u nauku i istraživanja, iz kojih proizilaze i najveće koristi — svaki dolar uložen u nauku proizvodi više od dva dolara direktne ekonomske koristi [3,4,5], a dugoročna zarada za društvo je neuporedivo veća. Na primer, samo Projekat ljudskog genoma (eng. Human Genome Project) doneo je preko bilion (1 000 000 000 000) dolara američkoj ekonomiji. Nove tehnologije i proizvodi koji su nastali iz ovih ulaganja bezbrojni su — od lekova za visoki krvni pritisak, preko modernih antibiotika, do tehnologija kao što su kohlearni implanti ili magnetna rezonanca. Ako potpuno preskočimo uticaj na zdravlje i kvalitet života ljudi i gledamo čisto ekonomski, ova ulaganja se isplate kroz uštede koje društvo stiče time što se ovako razvijenim proizvodima i terapijama izbegavaju smrt i bolest građana, kao i različiti invaliditeti. Ukupno gledano, investicije u naučna istraživanja i naučnu infrastrukturu su, na nivou država i nacija, među najboljim dugoročnim ulaganjima.
Što se tiče inovativnih prehrambenih proizvoda, Japan je otišao najdalje u smislu zakonske regulative. Naime, u Japanu prehrambeni proizvod sa dokazanim povoljnim dejstvom na ljudsko zdravlje, takozvani funkcionalni prehrambeni proizvod, može da se plasira na tržište ako prođe kontrolu državnih institucija, nakon čega nosi oznaku FOSHU (eng. Food for Specified Health Uses [6]).
Postoji naravno još mnogo ovakvih pozitivnih primera naučnih inovacija primenjenih u praksi. Većina gore nabrojanih proizvoda se, uz izvesne modifikacije, može proizvoditi i u manje razvijenim zemljama, u kojima naučnici takođe rade na rešavanju sličnih problema, ali uz mnogo manji budžet i lošiji marketing ostvarenih rezultata. Možete onda da zamislite koje mnoštvo rešenih problema i tehnoloških inovacija postoji na globalnom nivou iz svih naučnih oblasti!
Za kraj bih nabrojala nekoliko inovativnih preduzeća iz oblasti koju poznajem — prehrambene tehnologije, koja svojim proizvodima pomeraju granice.
- Kultivisano meso koje proizvodi kompanija Aleph Farms iz Izraela (https://www.aleph-farms.com/ )
- Veganski burgeri: Impossible i Beyond Meat — brendovi iz Sjedinjenih Američkih Država
- Melibio, med proizveden bez pčela na biljnoj osnovi fermentacijom (https://www.melibio.com/ )
- Hleb za osobe sa sindromom iritabilnog kolona (IBS), tzv. sindromom „nervoznih creva“ — kompanija Fazer iz Finske
- Prirodne boje poreklom iz voća i povrća — brend Exberry kompanije GNT iz Holandije
Možemo da zaključimo da u slučaju naučnih istraživanja problem nije u inovativnosti ili sposobnosti pronalaženja odgovora (ili konkretnih rešenja) na goruća svetska pitanja, već je pitanje finansiranja ono koje odlučuje koja će naučna ideja biti primenjena u praksi. Takođe, mnoge naučne ideje mogu da postanu pokretačka snaga privrede neke zemlje, od čega svi njeni stanovnici mogu da imaju korist. I za kraj, da parafraziram engleskog pesnika i filozofa Kolridža: „naukom se bavi iz strasti prema Nadi“ [7]. Nauka služi da pruži nadu čovečanstvu, kao što se odlično vidi na primeru vakcina protiv kovida, razvijenih u poslednjih godinu dana.
Napomena: Tekst predstavlja lični stav autora.
Reference:
- https://en.wikipedia.org/wiki/Technology_readiness_level
- https://www.oecd.org/pisa/PISA-results_ENGLISH.png
- https://www.linkedin.com/pulse/impact-nih-funded-research-unparalleled-investment-anirban
- https://sbir.cancer.gov/impact
- https://www.unitedformedicalresearch.org/wp-content/uploads/2018/02/NIHs-Role-in-Sustaining-the-U.S.-Economy-2018-Update-FINAL.pdf
- https://www.mhlw.go.jp/english/topics/foodsafety/fhc/02.html
- Ričard Holms, „Doba čuda“, Zavod za udžbenike, Beograd, 2011.
Ovaj tekst je autorski, namenjen informisanju šire javnosti o naučnim, dokumentovanim otkrićima i procesima. Tekst nije sponzorisan niti potpomognut na bilo koji način od neke organizacije, individue ili korporacije.
Uredništvo i formatiranje teksta: Ketworks
Lektura: Dušica Božović
