Blefom u IT

Kao što smo i očekivali, programi sve više ulaze u život običnog čoveka. Uskoro će u ovim krajevima zavladati računarska pismenost. Jer, “tamo neke programe” ne koriste samo gigantske firme, nego i privatnici po pekarama, obućarskim i sličnim radnjama, ljudi dok čekaju autobus ili kada se dopisuju sa nekim preko Vibera. Naš narod je oduvek bio čuven po tome što mora da bude bolji od komšije i zbog toga sada vlada prava pomama za IT ekspertima. Danas je poznato da se u IT sektoru zarađuje mnogo i to sa ništavnim trudom. U ovakvoj situaciji pravi blefer može da zaradi dobar novac, dobije dobro zaposlenje sa platom od preko 100.000 dinara ili, ako ništa drugo — postane popularan u društvu.

Nije teško navesti ljude da ste baš vi IT ekspert, s obzirom da vrlo malo ljudi išta zna šta o programiranju i računarima. U običan razgovor treba ubaciti što više magičnih reči, kao što su bustovanje, postovi, javascript, cloud, growth hacker, ninja developer i potom ih povezati sa specijalnim skraćenicama i brojevima.

Ukoliko ste dobro obavili navedenu radnju, kod slušalaca možete opaziti čudnu reakciju. Prvo otvore širom oči i blenu u vas, a zatim se iznenada sete kako imaju neodložna posla. Nasuprot tome, ako kojim slučajem naletite na pravog eksperta, on će vas momentalno prihvatiti za eksperta i odgovoriti u istom maniru. U tom trenutku vaše oči će se širom otvoriti, trenutak pre nego što se setite da imate nekog neodložnog posla.

Prvo pravilo IT blefa — široke narodne mase imaju izrađen stav da su programeri izuzetno dobro plaćeni i inteligentni. Ni u jednom trenutku publici ne treba osporiti ovu zabludu, već ih treba ukopavati još dublje.

Zlatna pravila IT blefera

Skoro da nema oblasti u kojoj je lakše blefirati i biti prihvaćen od stručnjaka, samo je potrebno držati se ovih sedam zlatnih pravila u razgovoru sa IT ekspertom.

1. “Ja sam back-end senior” stav

Uvek budite senior u suprotnoj oblasti od one u kojoj je vaš sagovornik. Sačekajte da se on izjasni, pa vi onda recite suprotno zanimanje. Iako na prvi pogled svi programeri rade slične stvari, oni se zapravo veoma razlikuju. Jedna od ključnih različitosti je u tome da li su u pitanju front-end programeri, jer oni programiraju korisnička okruženja, ili su u pitanju back-end programeri koji programiraju administratorske odeljeke aplikacija.

Ako vam se sagovornik predstavi kao senior front-end, vi recite da vas zanima samo back-end, da vas ne zanimaju kreativne stvari i da inspiraciju nalazite u praktičnom programiranju. Uradite obrnuto ako naiđete na senior back-enda.

Ukoliko vam se desi da slučajno budete okruženi svakakvim programerima, vi izmislite neki opskurni naziv za open-source programski jezik koji se koristi za programiranje “internet of things / IOT” uređaja.

2. “Zar taj [ime programskog jezika] nije umro do sada?” spuštanje

Uvek blatite sve programske jezike, sem svog. Seniori u drugim programskim jezicima će uvek naći zamerku i blatiti vaš; kao — i oni su nekad bili stručnjaci za njega, ali su ga kasnije odbacili kao neupotrebljivog i zastarelog.

Ako sagovornik prizna da njegov programski jezik veoma brz, vi odgovorite da je zbog toga i nepouzdan, ako kaže da se zbog pouzdanosti koristi na 80% interneta, vi recite da i Cecu sluša većina naroda. Zapamtite — samo vaš programski jezik vredi.

3. “Ja se ne bih cimao” otvaranje

Nikada ne priznajte da programirate za neke praktične svrhe. Ne pominjite baze podataka, mobilne aplikacije ili ne daj bože blogove na Wordpressu. Pravi IT blefer programira open-source softver kako bi što bolje rešio samo jedan opskurni problem za koji drugi ni ne znaju da postoji, ali to čisto iz akademskih razloga. Vi taj novac ne tražite, ali vam ljudi masovno doniraju sredstva preko PayPal-a. Toliko ste dobri.

4. “Potrebno je malo čeprkanja” odbrana

Nikada ne priznajte da koristite neki popularni softver u vašem radu, jer će uvek uslediti pitanja vezana za taj program. Ako ste pak primorani da priznate šta koristite, recite da radite sa jednim open-source programom, ali ga ne biste preporučili svakome jer je potrebno malo čeprkati da bi proradio.

Čeprkanje objasnite time da su pluginovi napisani za staru verziju Node-a, ali ste ih vi prilagodili kako bi mogao da radi i na najnovijoj verziji. Nešto slično kao kad zaluđenici stave Poršeov motor u Bubu. Ova odbrana pali u 99% slučajeva jer većina programera ima problema sa pokretanjem manje popularnih open-source programa od kojih retko koji radi kako treba.

Ukoliko ste prinuđeni da navedete naziv, zapamtite da većina tih open-source rešenja ima naziv napravljen tako što su izbačeni neki samoglasnici iz nasumične i nepovezane reči (kao što je npr. Tumblr). Recite da ste ga preuzeli pre nego što je originalni autor izbrisao repozitorijum sa Github-a.

5. “Moje sledeće čedo” trik

Uvek budite pred učenjem novog framework-a, pogotovo ako imate teškog sagovornika iz tačke 2. To bi mogao da bude novi Apple-ov framework koji je 10x brži od bilo čega što su napravili Google i Facebook. Ako se neko drzne da prizna kako nije čuo za taj novi framework, recite mu da ga Apple još uvek drži u alpha verziji i da nije dostupno javnosti, ali se o njemu šaputalo na Apple WWDC-u. Ovo pali stopostotno.

6. “U tvoje vreme su kod pisali u Dreamweaveru” odbrana

Opšte pravilo je da čovek u IT industriji mora da bude mlad. Veoma mlad. Ne vredi priznati da vam je 25 (ili ne daj Bože, više) godina i da programirate u PHPu, a uz to i ne daj bože da koristite Apache server, jer će vas odmah spopasti desetogodišnjak koji već dve godine programira u Web Assembly-ju, a da svoj server pravi isključivo preko Noda.

Zapamtite - u IT svetu je iskustvo neupotrebljivo, jer dok je neko već šest meseci usavršavao korišćenje određene verzije programa, taj program je do sada već tri puta prevaziđen. Ne dajte da vas zavaravaju matorci sa “dugogodišnjim iskustvom” — saspite im ovu odbranu u lice. Ako ste vi stariji, farbajte kosu, nosite trenerku i — blefirajte.

7. Stručnjak za TMS

TMS je vrlo važan, od prepotopskog PHP-a do modernog WAT-a. Dobro poznavanje TMS-a može trenutno da vas uvede na velika vrata IT sveta. TMS je, naravno, skraćeno od Tri Magična Slova. Nepoznato je kako je izmišljen TMS i zašto baš tri slova. Pretpostavlja se da je broj izabran od strane drevnih IT seniora zbog činjenice da računari mogu da broje samo do dva (binarno), čime su pokazali superiornost nad nemoćnim računaljkama. Pravi razlozi TMS-a u IT žargonu su:

1. Da izazove konfuziju
2. Da omogući korisnicima da budu važniji i cenjeniji, kao što lekari i advokati koriste latinski. Vi od latinskog treba da koristite samo “Lorem ipsum”.

Po izmišljanju sopstvenih TMS-ova blefer mora da pazi na opšte poznate TMS-ove (CIA, KGB, SNS i sl). U govoru je važno da se se više ne koriste obične reči, već isključivo odgovarajući TMS. Pravi blefer će tako uzeti TBD (tramvaj broj dva) do svog MSB (mesta stalnog boravka), posle provere PIP (pekare i poslastičarnice).

7.1. Spikujte Srbiš da vas ceo svet anderstenduje

Kao proširenje starog pravila o TMS-u, danas je veri važno da se random reč na engleskom posrbi kako bi blefer zvučao vrlo edžukejted i vorldli. Forgetujte na komon srpski, to je za plebs koji nije tejstovao čari programiranja. Pošto je targetovana demografija vašeg bleferskog riča u rangu do 25 godina, za njih ćete zvučati mor ekspirijensd ako posle svake random reči izgovorite i neku fakin psovku. Sa ovim ne da ćete po difoltu postati senior, već možda postanete i fejmus influenser!

IT seniori i narod

Život blefera mnogo je jednostavniji ako treba zbuniti običnog čoveka. Jedine činjenice koje običan građanin zna o IT svetu su:

1. Zarađuju više od Vučića, što je nedopustivo
2. Hvala Vučiću što je omogućio i nama ostalima da se prekvalifikujemo u IT za dva meseca i tako i mi zaradimo više od njega
3. Znaju da naprave sajt i uz to odlično instaliraju Windows

Izgleda da je osnovna zabluda običnog čoveka da programeri zarađuju mnogo zato što su učili marljivo par meseci na prekvalifikacijama. Prosečna ljudska jedinka nema predstavu šta je uopšte potrebno naučiti da bi se postao senior-IT-ekspert-programer, šta oni uopšte rade i zbog toga ih treba održavati u tom stanju svesti. Umetnost blefiranja je da ubedite čoveka da radite nešto veoma važno, ali mu nikad ne objasniti ni milimetar od toga šta vi u stvari radite. S obzirom da ni pravi senior programeri takođe ne objašnjavaju šta oni rade, nema bojazni da ćete biti okarakterisani kao varalica.

Proizvodi IT sveta su svuda oko nas

Programi se danas nalaze svuda oko nas, pokreću sve sajtove i aplikacije koje koristite, a koristi ih čak i vaš komšija Mile kada gleda rezultate iz kladionice. Čak i pored toga što Mile zna da pokrene aplikaciju sa rezultatima, on nema predstavu kako ona funkcioniše i ne zna zašto se na njen razvoj troše desetine, pa i stotine hiljada evra. Iako vam je Mile jako dobar komšija, ne dajte mu ni tračak svetlosti istine.

Ovaj članak nije u potpunosti moj. Za inspiraciju i veći deo teksta sam prepravio članak iz Sveta Kompjutera iz 1992. godine pod nazivom “Blefom u kompjuterski svet”, koji je napisao Aleksandar Petrović. Bilo mi je zanimljivo koliko su se stvari promenile, a da je opet sve ostalo isto, da sam morao da ga doradim za ovo moderno doba.

Original možete da pročitate iz arhive na ovom linku: https://archive.org/details/Svet_Kompjutera_1992_02

Za zanimljivosti iz veb dizajna i programiranja, pratite i moje naloge na društvenim medijima. Zbog Facebook eksperimenata, za sada su aktuelni samo twitter nalog www.twitter.com/vlasterx i ovaj blog, ali ako uspete da se probijete kroz Explore Feed, možete da me pronađete i ovde: https://www.facebook.com/vladimir.webdesign.

Novi sajt je u izradi i biće postavljen na adresama www.bitersen.com i www.webdizajn.org.

Čitamo se ;)

Vladimir Jovanović
Dizajner i programer sa preko 18 godina iskustva